Slovo o Lapovu

ТЕМА БРОЈА

Стеван Стефановић СЛОВО

У почетку беше Слово, Слово беше у Бога и Бог беше Слово. Оно беше у почетку у Бога. Све је кроз њега постало и без њега ништа није постало, што је постало. У слову беше живот и живот беше светло људима. И светлост се светли у тами и тама је не обузе.

Пролог Јовановог јеванђеља

У оригиналном, старогрчком тексту, на коме су и написана јеванђеља, уосталом и читав Нови завет, стоји у почетку беше Логос.

Логос је за богословље и философију веома важна реч. Данас, лингвисти познају чак дванаест значења ове старогрчке речи. Наиме, није случајно што се философија јавља најпре у старој Грчкој, а не у некој другој земљи Старог света. Један од разлога зашто је тако је управо способност грчког језика да се јасно и прецизно изрази, савршеније од било ког другог старог језика. Тако Грци имају неколико различитих термина за љубав: филиа, од речи филос представља љубав према ономе ко ти је близак, пријатељску, али и чежњиву љубав, као глагол фило је ближи нашем љубити, него волети. Затим имамо реч еротас која означава телесну, односно страствену љубав, као глагол ерамаи — заљубити се, волети страсно. И најпознатија реч агапи која означава божанску љубав, односно, значи волети онако како Бог воли, безусловно, дајући се потпуно, љубав која је изнад и пријатељске, и еротске Љубави, која у себи садржи и наклоност, и посвећеност, као глагол агапао волим. Агапе је и идеална љубав платоники агапи, али и романтична љубав, романтики агапи.

Тако и логос, преведено на савремени српски значи слово (теологија, Теос Бог; логос- слово; богословље...) али и реч, изречена реч, говор, мисао, ум, словесност, разум, закон, учење, мера, смисао... Иако у уџбеницима основних и средњих школа аутори покушавају да представе ученицима да реч логос значи наука, то је веома слободно тумачење ове речи. Јер науке у данашњем смислу речи, настају тек након развоја позитивизма у 18. веку, у западној Европи. Дакле, нпр. биологија, није наука о животу, већ

учење о животу.

У старој Грчкој је први пут напуштена митолошка представа тумачења стварности, односно пантеистичка и многобожачка. У њој се стварност тумачила Хомеровим митовима и еповима, а мислиоци су покушавали да дају друкчију, различиту представу света - философску.

Заједно са напуштањем митолошког тумачења света, старогрчки мислиоци напуштају и политеизам. Готово сви велики философи попут Платона и Аристотела били су и монотеисти. Први ко потпуно раскида са епским тумачењем настанка света и човека, је Талес из Милета, први философ у правом смислу речи, јер се бави онтологијом. Данас, у српском језику, често имамо обичај да када неко превише говори и има мишљење о свему кажемо: немој да филозофиратш, не знајући да смо му тиме, у ствари дали компимент. Јер философирати, значи имати љубав (и то чежњиву) љубав према мудрости. Основна философска дисциплина је онтологија (то он - Биће и логос - учење). Онтологија се бави одговором на питање: Шта је то што је у основи свега, односно, покушава да одговори на питање, шта је то Биће, извор и узрок свега што постоји. Шта је то што је битак, самобитно. Поред онтологије, философија садржи још неколико основних дисциплина, гносеологију, науку о могућности сазнања, етику... Талес је први философ, управо због чињенице да одговара на ово онтолошко питање: шта је то у основи свега, одговоривши вода. Данас су научна истраживања и доказала у извесној мери ову Талесову тврдњу, показујући да је живи свет заиста настао из воде, да се људска бића, попут и саме наше планете, састоје 70% од воде, као и да је вода неопходна за живот.

Први философ који у онтологију, самим тим и у философију, уводи термин логос је Хераклит (540 — 480). За Хераклита, као и касније за стоике, Логос је душа света, светски ум, по коме се све развија и живи, принцип који уједињује свет. „Космос овај Један једини... је вечно жива ватра која се са мером (са логосом у оригиналном тексту) пали и са мером се гаси, каже Хераклит.

Логос, слово је оно што по Хераклиту представља принцип реда, који управља променама у свету, космосу, одржава закон, Платон одлази корак даље, за њега је лотос стваралачки, из кога произилазе посебни логоси, као стваралачке моћи на разним нивоима света. Аристотел је