Slovo o Lapovu

творац логике, чију реч саставља управо као изведеницу од логоса, ослањајући се на своје претходнике. Логика је по самом значењу речи знање о логосу.

Хришћански богослови првих векова, завршавају философске академије, Платонову и Аристотелову, и у формалном смислу су следбеници Платона или Аристотела. Терминологија коју хришћански писци користе је јелинска (грчка) философска терминологија. Тако светитељи првих векова, говорећи о Богу, користе термине: природа, суштина, личност и логос. Хришћанство у ствари настаје из два корена, библијског, односно јудејског и јелинског, односно старогрчког, философског. Свети Јустин, мученик и философ, светитељ из другог века наше ере, каже да као што знамо да Бог чува Јевеје у Старом завету, као изабрани народ, и обраћа им се кроз старозаветне јеврејске пророке, на исти начин надахњује и философе у Грчкој да трагају за смислом.

Свој врхунац учења о логосу, хришћанска мисао достиже код такозваних кападокијских отаца: Василија Великог, Григорија Богослова и Григорија из Нисе. Њих тројица и нешто касније, генијални Свети Максим Исповедник уводе праву револуцију у историју философије: оно што је основа свега није природа, није суштина, ни нематеријална као идеја, или Божанство, ништа што је бесконачно, самобитно нема почетак нити крај, нити нешто материјално као што је била вода за 'Талеса или метафизички појам ватре за Хераклита.

Оно што је у основи свега је особа.

ност.

И то једна конкретна Личност, Личност која воли. Реч је о Личности Бога Оца. Дакле, Бог Отац је Бог зато што тако жели, (позитивно одговара на своју егзистенцију, рекли би поменути светитељи) а не због тога што га нека унутрашња или спољашна сила приморава на то. Бог постоји, зато што то жели. Његово постојање је слободно и из љубави, израз слободе и љубави. Међутим да је Бог сам, Његова љубав би била самољубље, овако, Бог није сам, Он постоји као Света Тројица, заједница Три слободне Личности: Оца, Сина и Светога Духа. Бог Отац је извор и узрок постојања Свете Тројице, он је Отац, рађа Сина и од Њега исходи Свети Дух, (као што и ја постајем као отац, тек кад сам добио сина, пре рођења мог сина ја нисам постојао као отац, постојао сам као свашта друго, али не као отац, тако рођењем мог сина и ја

сам „рођен“ као отац). Бог Отац изражава своје постојање као љубав према Сину и Духу, Син као љубав према Оцу и Духу, и Дух Свети као љубав према првој двојици.

И где се ту уклапа Логос, као принцип везаности и живота читавог космоса, душа светаг

За нас хришћане Логос Божији, односно Слово Божије, Реч Божија је такође Личност. Логос је Друго Лице Свете Тројице, Господ Исус Христос, Син Божији.

Он је и Аристотелов стваралачки Логос, јер смо по његовој икони, по Његовом лику и ми створени. Како нам напомиње почетак Јеванђеља по Јовану, Слово Божије, Логос Божији беше у почетку, и беше у Бога (Оца) али и Логос, Слово, беше Бог. Свети Јован јеванђелиста даље наставља: „Све је кроз њу постало и без ње ништа није постало, што је постало“.

Дакле, све што је настало, што постоји, постало је управо кроз овај логос Божији. (Ово је апсолутни спој старозаветног, јудејског богословља и јелинске философије. Апостол Јован пише на грчком, поред Јевреја, очигледно се обраћа и Јелинима који познају философију и познат им је термин Логос. има каже да је Логос био у Богу, али и да је тај њима познат принцип Логоса, онако како је настао цели свет дајући му смисленост, разум и поредак, на крају крајева и сам живот, да је тај Логос сама Личност, Сина Божијег, кроз којег је све створено, баш као што нас и учи Свето писмо.

„У Слову беше живот и живот беше светло људима, Тај Логос, беше један од нас“, даље наставља апостол Јован у свом јеванђељу, где смо га видели као једног од нас. Јован развија јелинску философску мисао о Логосу, понављајући дословно оно што говоре философи, дајући Логосу, још једну димензију личности, али и откривенску, искуствену. Јован нам сведочи о том Логосу, говори нам да га је познавао, да је Логос био један од нас. Чак када каже да се Логос „настани“ међу нама, користи глагол ескинео, што значи ушаторио се, буквално Логос долази међу нас, као један од нас и поставља шатор.

Безличносни, али разумни принцип у хришћанству, откривен је као личност.

Тако је за нас хришћане, термин Слово Личност, и увек ће имати такво значење, јер је за нас Логос Слово Божије, Син Божији, Господ наш Исус Христос.