Slovo o Lapovu

озбиљне нације и сваког озбиљног Аруштва. Језик се чува свешћу и потребом да га имамо, а не борбом против туђица. Како је у савременој комуникацији својствено прожимање језика, језик може да прима стране утицаје, али је битно да сачува своју синтаксу и морфологију. Филолошки факултет, Универзитета у Београду је образовна установа где се осим српског језика и књижевности, изучава још тридесет три страна језика. Филолози ће рећи да је филологија суверено кретање кроз наставне планове. Поред предавања у изучавању једног или више језика много помажу и факултетске библиотеке. Библиотеке укључене у узајамни каталог и Виртуелну библиотеку Србије. У непосреАном окружењу Филолошког факултета Универзитета у Београду налази се Библиотека града Београда, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Библиотека САНУ и Народна библиотека Србије. Могућности библиотека у пружању помоћи при образовно-научном процесу су разноврсне“. Једна од веома важних потреба савременог доба је потреба за савладавањем страних језика. У зависности од расположивости простора, било би корисно да библиотеке организују догађаје на којима ће се публика сусретати са језиком, културом и историјом других народа. Библиотеке свих форми треба да осликавају различитости култура и језика на свим интернационалним, националним и локалним нивоима, као и да их потпомажу и унапређују, а све у циљу остваривања дијалога. Библиотеке као институције културе, науке и образовања, су установе у којима се развија мултикултуралност, како у одабиру библиотечке грађе, тако и у организовању манифестације из области културе, едукативних програма и повећања броја корисника који припадају различитим етничким заједницама. Различите културе коегзистирају у мултиетничким државама, али нису увек и свима приступачне, због религијских предубеђења, или социјалних разграничења. Ошште је прихваћена чињеница да се културолошке границе повлаче прецизније од националних'. Библиотеке су институције које систематично негују мултикултуралност и ом

исказивању, тако и у процесу едукације и развијању културних интересовања својих корисника од њиховог најранијег до најстаријег узраста.

Библиотека има мултикултурални концепт, јер библиотека није само место где се чува и негује писана грађа која чини културу једне земље, него и место на којем се сазнаје и учи о другим културама. Научно-образовни процес односи се на различите аспекте стицања знања, а један од начина на који библиотека, као један од основних стубова образовног и културног живота сваке заједнице може утицати на овај процес, јесте ширење свести о другим културама. На тај начин утиче на појединца да шири своје знање и свест о различитостима и предности других куХтура, али и да спозна вредности културе којој припада.

Библиотека је културна, васпитна и информациона институција која прикупља, обрађује и чува своје колекције из разних области стваралаштва и интелектуалне делатности. Библиотека служи ширењу знања, културе, образовања, науке и пружа корисницима могућност стручног, стваралачког и грађанског развоја“. ОД појаве првих библиотека протекле су деценије у којима су библиотечке услуге пратиле промене које се огледају у свим сегментима деловања библиотека.

За тридесет година каталогизације у Народној библиотеци Србије као националног каталошког центра, обрађено је хиљаде публикација на свим језицима народа и народности. Каталогизација у публикацији“ је пројекат који омогућује информисање о новим књигама издавача једне земље чије је излажење у току, чиме се остварује праћење издавачке продукције у тој земљи и обезбеђује основни принцип Универзалне библиографске контроле“, да се публикација каталогизира једном и то у земљи из које потиче. На тај начин се Дошло до јединственог решења да се књига обрађује једном, према јединственим принципима, а да тај запис буде доступан свим библиотекама. Основни задатак каталогизације јесте да обезбеди информацију о новим књигама и да прати издавачку продукцију једне земље.

2) Улетиловић, „Александра „Школска библиотека и програм рада школског библиотекара“. У: Библиотекарство Српске, Год. 7, Бр. 7, 2018, стр. 276-284.

3) МЕЂУНАРОДНА научна конференција Транскултуралност и библиотеке (2017 ; Београд) – Зборник резимеа | 16. Међународна научна конференција Транжкултуралност и библиотеке, Београд, 29. септембар-1. октобар 2017. ; уредници „Александра Вранет, ГЂиљана Марковић. - Београд : Филолошки факултет, 2017 (Београд : Белак). - 199 отр. ; 24 ст. - (МЕЈ А - Мизента, ЕЊИ5 Гтату апа Тпјог-

тапоп Уајепев, Хтифез, Аттег, 155 М 2560-3418)

4) Симић ]. Наташа „Школска библиотека и програм рада школског библиотекара“. У: Библиотекарство

Српске, Год. 7, Бр. 7, 2018, стр. 253-261.

5) Јагода, Хаџи-Видановић. Каталогизација у публикацији : заједнички пројекат Народне библиотеке Србије и издавача, Гласник Народне библиотеке Србије 195: 1450-8915, Год. 3, фф.1 (2001), стр.143-157

6) ОВС – Оптетза! Втћогтарђи Сотто