Slovo o Lapovu

отеке, Јовина Београдског читалишта, Зборника радова Суфети библиографа у спомен др Георгија Михаиловића и др.

Поред свега наведеног, био је члан испитних комисија за стручни испит из библиотечко - информационе делатности и члан одбора стручних скупова и пројектних тимова.

За свој библиографски рад и за допринос _ библиотечко-информационој делатности добио је најзначајније награде као што су: Награда „Стојан Новаковић“ за књигу Аело: 1955-1992 (2007); Награда „Марија Илић Агапова" у Библиотеци града Београда за најбољег библиотекара града Београда (2012); Награда „Стојан Новаковић“ за Библиографију фрпских енциклопедија и лексикона (2012); Награда „Јанко Шафарик“ за укупан допринос развоју библиотечко-информационе делатности у земљи (2019).

Објављивао је приче и есеје, за које је добио већи број награда, између осталих Награду „Милутин Ускоковић“ (1, Ужице, 2017). Аутор је два романа, Бодило (2005) и Цефребрум (2012), као и пет збирки прича (Корота, Алеја бизарних ликова, Омама, Нокат и'мег, Приватна антологија). Добио је Награду „Дејан Медаковић“ 2020. године за књигу МОМ ТМРКГМАТОК или цензура у библиотекарству и издаваштву. Био је у конкуренцији за већину најзначајнијих књижевних награда у Србији.

У саопштењу Библиотекарског друштва Србије поводом смрти др Дејана Вукићевића, између осталог је наведено:

„Као члан Библиотекарског друштва Србије, члан Управног одбора, председник Статусне комисије БАС и потпредседник Друштва, Дејан се страсно борио за унапређење кровног удружења библиотекара у земљи, настојећи да ради активно на окупљању колегиница и колега око темељних вредности струке и мисије БАС. За циљеве и интересе БАС неретко је подређивао друге, на првом месту сопствене интересе.

Овај губитак за српско библиотекарство и културу у целини је тешко сагледив, узимајући у обзир Дејанов свестран стручан и научан рад на пољу · библиотечко-информационе делатности, библиографије, старе и ретке књиге, завичајних фондова, као и његов плодан књижевни живот. Он је свој списатељски таленат често стављао у контекст ангажованих текстова објављених у дневној и недељној периодици, којима је, између осталог, настојао да афирмише и ојача професију којој је припадао целим својим срцем и бићем. Дејан је у правом смислу речи био човек од књиге и за књигу: образовањем, интересовањем, послом и страшћу. Дејана Вукићевића памтићемо као великог стручњака, али на првом месту као драгог, вредног, срдачног колегу, који је био ту да помогне, да учествује, да се ангажује када то други нису могли или хтели. Његов смисао за хумор, довитљивост духа и бриткост ума остаће у најлешем сећању свима који су имали прилике да га познају и сарађују са њим.“

Шумадиска подружница Библиотекарског друштва Србије упућује искрено саучешће породици, пријатељима и колегама Дејана Вукићевића.

Нека му је вечна слава и хвала!

У АЈАМ2 ћо

ЈАМКЊИГА = и ГРАФИКЕ #