Slovo o Lapovu

ЛИКАНИ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

=

Топалов Оливера Градска библиотека у Новом Саду онуегагорајом(дуаћоо.сога

Малешев Тамара Библиотека Матице српске, Нови Сад сатлага татапса ла (отла .сога

ДЕВЕДЕСЕТ ГОДИНА ОД РОЂЕЊА МИРОСЛАВА АНТИЋА И ПЕСНИКОВА БИБЛИОГРАФИЈА У ИЗДАЊУ БИБЛИОТЕКЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Сажетак: Поводом деведесет година од рођења Мирослава Антића, у овом раду дат је приказ његовог плодоносног рада са посебним освртом на поезију. Приказана је укратко и библиографија песника коју је сачинила Мара Тодоровић (1935-2022), библиотекар саветник у пензији. Мара Тодоровић је 1982. почела да ради на библиографији песника и 1996. то је била прва персонална библиографија у електронском каталогу Библиотеке Матице српске. Штампана верзија ове библиографије је издата 2001. године. У овом раду Аотакнута је тема о плодоносном раду Мирослава Мике Антића као песника и писца, а поводом деведесет година од његовог рођења. Мирослав Антић је биои песник, и филмски стваралац, и новинар богатог опуса, сликар... омиљен међу публиком. Радови су му били објављивани као књиге, придруживани антологијама и у периодици. Мирослав Мика Антић је превођен, али је био и преводилац. У раду смо покушале да, поводом овог јубилеја, подсетимо на све области уметности којима се Мирослав Антић успешно бавио и прикажемо једног свестраног и успешног човека који је прерано отишао. Кључне речи: Мирослав Мика Антић, библиографија, Библиотека Матице српске, Мара Тодоровић, поезија

Биографија песника Мирослав Мика Антић, војвода равнице, како су га многи звали, рођен је 14. марта 1932. године у Мокрину, умро је у Новом

Р Поповић, Антић њим самим, 66 + Поповић, Антић њим самим, 17 ') Поповић, Антић њим самим, 24

Саду 24. јуна 1986. године. Основну школу учио је у Мокрину, Кикинди и Панчеву где је и матурирао. Студије руског и чешког језика започете на Филолошком факултету у Београду није никада завршио.

После матуре радио је у техници панчевачког Народног позвришта, а 1951. године почео се бавити новинарством у листу Панчевац. У лето 1954. године сели се у Нови Сад и ту проводи своје време са Михаилом Бабинком у његовом стану и ради као новинар у Дневник). Био је један од најзапаженијих новинара, изузетан репортер, његове рубрике Обично петком, „Журнал _ Мирослава _ Антића, _ Галерија савременика, читале су се са великом пажњом. Одлази из Дневника 1962. године. Више од годину дана био је у Београду уредник часописа Пионир. Био је члан редакције у Издавачком одељењу Форума. Покренуо је, и био главни уредник ревије за џез и забавну музику Ритам (1962-1965), обновио је и радио као главни уредник часописа Невен Чика Јове Змаја (1979). Као сликар насликао је импресивну галерију слика и самостално излагао у Новом Саду, Загребу, Сарајеву, Кикинди и Мокрину. Антићев професор цртања у гимназији познати сликар Стојан Трумић и пријатељ, сликар и вајар професор на Београдској академији Зоран Петровић уверавали су га да не треба да пише већ да слика. „У осталом и филм је слика“ “ одговорио је Мика Антић.

Прву песму Мајка, објављује 1948. године у часопису Младкт у Београду, који окупља _даровите младе писце. Прву збирку песама Истичано за пролећа објавио је 1950. године, за коју Иван Ивањи каже: „Код њега нема крупних форми, нема апотекарске ваге којом се мере стихови, нема калупа... а ипак (или баш зато») има поезије“. У листу Панчеваџ, на иницијативу Мирослава Антића покреће се стрип, који Антић сам црта и потписује са „текст и цртеж М. Антић“. Песме објављује у периодици Млада култура, Стражилово, Видици, Суети, јеж, НИН, Политика... Другу збирку песама објављује под називом Плаво небо (1954), а Милован Данојлић за песника каже да је „врео и искрен песник" Након тога уследиле су многе књиге: Раждетво твоје (1954), Насмејани свет (1955 ), Пеовке нежности (1959), Шашава књига (1962), Концерт за 1001 бубањ (1962), Плави чуперак (1965), Последња бајка (1964), Војводина (1970), Гарави сокак (1973), _ Живели прекосутра (1974), Кров света (1974), ГТрва љубав (1977), „Друга страна ветра (1979), Мит о птици

1) Радован Поповић, Антић њим самим (Београд: Службени гласник, 2009), 23