Slovo o Lapovu

ДНЕВНИК ЈЕДНОГ БИБЛИОТЕКАРА

Стеван Стефановић

ПРИНЦИП

„Други део

Тромо се време вуче

И ничег новог нема, „Данас све као јуче, Сутра се исто спрема...

И место да смо у рату, Где бојне трубе јече, Ево нас у казамату, На нама ланци звече.

Ал' право је реко

пре Жерајић, соко сиви Ко хоће да живи, нек мре, Ко хоће да мре, нек живи.

Принцип се јавио као добровољац српској команди у Прокупљу након избијања Првог балканског рата. Међутим, српски официри, пре свих Воја Танкосић, враћају га назад, јер нису желели да седамнаестогодишњи младићи, Срби из Босне, узалудно гину.

Тада је Краљевина Србија била идеал за све прекодринске Србе, као и за Србе из Славоније, Барање, данашње Војводине, али и за Далматинце и све Југословене у то доба. Једина слободна јужнословенска држава. Победама у балканским ратовима Краљевина Србија се наметнула као лидер на БаАкану и као предводник будућег југословенског уједињења. Још, били смо и узор демократије под краљем Петром, земља слободног сеоског поседа, са већим процентом људи који су имали право гласа од

Велике Британије.

Слободни сељак у Србији има свој приватни посед, власник је земље, још из доба Карађорђа. Земљишни поседи нису у свим деловима Краљевине Србије велики, али су наши. Наши дедови су били власници земљишта. Од 1868. године тај сељак излази и на изборе и гласа.

Због тога Гаврило и његови саборци гледају на Краљевину Србију, као на мајку, као на узор, самим преласком Дрине, сељак који је у Босни био у власништву свог спахије, у Србији је постојао слободан. Сваки пут када би долазио у Србију, Гаврило би назад у Босну понео комад слободне српске земље и односио би на гроб Бранка Жерајића, свог великог политичког узора у Сарајеву, на Кошеву, сматрајући да је Жерајићев гроб идеално место да се српска и босанска земља измешају. Наиме, Жерајић је 1910. покушао да изврши атентат на Фердинанда који није

10

успео. Након тога атентатор се убија у Сарајеву, на Царевој ћуприји.

Припадници Младе Босне веома брзо улазе у контакт са припадницима војнополитичког удружења Ослобођење или смрт, познатијег као Црна рука. Црнорукци обезбеђују младобосанцима логистичку подршку, бомбе и пиштоље, оружје и обучавају ове дечаке. Међутим, све се дешава без знања виших официра КраЉљевине Србије, као и Николе Пашића и владе. Црнорукци су учествовали у Сарајевском атентату само идејно, наиме, од 1912. године припадници удружења Ослобођење или смрт сматрају да мора доћи до општих устанака јужнословенских народа против аустроугарске у циљу ослобођења и уједињења.

Постоје различита становишта о томе ко је од Младобосанаца организовао убиство у Сарајеву, Гаћиновић или Принцип, по некима чак и Чабриновић или Грабеж. Они су били веома хетерогена група, међу њима је било националиста, српских и југословенских, али и социјалиста и анархиста. Себе нису називали Младобосанцима, нити су своју организацију звали Млада Босна. Они су себе једноставно називали: омладинци. Овај назив им је касније придодат на основу једног чланка Гаћиновића из 1910. године а по узору на сличне организације истог имена широм Европе: Младу Италију, Младу Белгију, па и Младу Турску чији су савременици.

Они су решили да убију Франца Фердинанда још пре него што је објавио да ће доћи у Сарајево за Видовдан и извршити војни маневар.

Можете замислити, колико је ово било понижење за младе људе, носиоце нових револуционарних идеја о ослобођењу и уједињењу. Долазак Фердинанда у Сарајево за Видовдан, схватили су као директну провокацију.

Када судија пита младог социјалисту Чабриновића: „Како сте ви смели, како сте се усудили, да убијете престолонаследника и надвојводуг Чабриновић му одговара: „А како сте ви смели да нас окупирате, да окупирате Боснуг“

Сам ток атентата показује низ грешака које је направио, случајно или намерно војни режим Оскара Поћорека. Иако су сви припадници завере који су извршили атентат били познати полицији, полиција није сматрала да је потребно да их приведе, током боравка надвојводе. Ово може бити случајни пропуст, али и намерни у оквиру конспирације аустријских и немачких обавештајних служби, али као што смо већ рекли, за то немамо нити један доказ. Децембра 1914. године, угарски мини-