Slovo o Lapovu

»Б" ФОНД

Данијела Вулићевић

КАТАЛОЗИ НАЦИОНАЛНЕ БИБЛИОТЕКЕ

У издању Народне библиотеке Србије 2021. године је објављена публикација „Каталози Народне библиотеке Србије" чији су аутори Светлана Јанчић и Ана Савић. У поднаслову ове стручне књиге из области библиотекарства стоји: од првих пописа фондова до узајамне каталошко-библиографске грађе, а у уводу ауторке кажу: „Прича о генези и дометима каталога Народне библиотеке Србије посвећена је њиховим иницијаторима и творцима, истрајним прегаоцима, библиотекарима и челницима Библиотеке."

По речима Светлане Мирчов, рецензента публикације, „каталози су срце библиотеке, они јој удахњују живот, без њих библиотеке не би могле да пруже информацију о свеколиком садржају својих фондова, о богатству и разноликости књижног блага које похрањују. Значај каталога који су створени и унапређивани у интересу и за потребе корисника библиотека, значај самог фонда наше националне библиотеке и у свету библиотекарства важна имена која потписују ову публикацију, књигу чине веома значајном, како за библиотекаре, тако и за све оне које библиотеку носеу срцу."

Монографија је подељена у три целине које хронолошки прате развој каталога у Народној библиотеци Србије. У првом делу који носи назив Каталози Народне библиотеке у Београду ауторке су се осврнуле на оснивање Народне библиотеке у Београду 1832. у „атмосфери националног препорода, развитка науке и просвете и отварања ка просторима европске просвећености и културе", на неуспеле покушаје сређивања у периоду од оснивања до 1845, први попис фондова 1845. на који је указао и др Милован Спасић. Он је на налог министра просвете Јована Стерије Поповића годину дана раније извршио увид у стање у Библиотеци.

У овој целини је било речи и о периоду у којем се Библиотека трансформисала од

институције затвореног типа у библиотеку

у служби корисника (од 1853. до 1869. године). Захваљујући Стојану Новаковићу који је редиговао и припремио за објављивање први том штампаног каталога Народне библиотеке, отпочела је информативна и издавачка делатност Библиотеке 1871. Обухватајући читав фонд, штампани каталози су објављивани три деценије.

Примерци који су сачувани, а било их је мало, послужили су, као најрелевантнији и најзначајнији извор за реконструкцију фондова уништених у бомбардовању Библиотеке 6. априла 1941.

Светлана Јанчић и Ана Савић су се затим осврнуле на период самосталне делатности библиотеке, и њеног развоја у периоду након доношења Закона о Народној библиотеци и Музеју. Према поменутом закону из 1881. године, Библиотека је добила своје име и статус државне установе под управом Министарства просвете и црквених дела. Двадесет година касније, Краљевина Србија доноси свеобухватнији нови Закон о Народној библиотеци. Одредбе закона су детаљније објашњене и допуњене у Правилима о унутрашњем уређењу и реду у Народној библиотеци. Ова правила била су између осталог неопходна за утврђивање поузданих критеријума за израду и формирање лисних каталога и инвентара, каои редовну годишњу ревизију фондова.

Сходно Закону и Правилима, Библиотека се даље развијала од 1900. до почетка Првог светског рата. Тадашњи управник Библиотеке Јован Томић је 1910. у годишњем извештају указао на значај формирања централног каталога. За време Првог светског рата Библиотека је претрпела ненадокнадиве губитке. Како је истакао Јован Томић, „све оно што нашу Народну библиотеку у Београду у суштини чини националном установом а што се не може одмах и лако набавити" изгубљено је у ратној пошасти, у селидбама, отимачини и рушевинама.

Нова етапа у развоју Библиотеке отпочела је добијањем зграде на Косанчићевом ве-