Slovo o Lapovu

Данијела Вулићевић

НА ПУТУ ЗРЕЛОСТИ

Настављујући сарадњу са психијатром и завичајним писцем Миланом Игњатовићем који дуго живи и ради у Словачкој, пштинска библиотека „Слово" је 30. арта 2023. организовала предавање „Развој човека и партнерски односи". Са иланом Игњатовићем разговарали су „д. директора Библиотеке Данијела Вулиевић и јереј Стеван Стефановић. На крају еведесетоминутног програма разговору су е придружили и посетиоци заинтересовани за архетипове и колективно несвесно, као и за правилно размишљање и поступањеу партнерским односима.

Предавање је код свих присутних још једном потврдило значај правилног развоја личности и љубави на животном путу сваког од нас.

Крајем прошле године Општинска библиотека „Слово“ је објавила књигу беседа јереја Стевана Стефановића „Педесет једна застава". Једна од најзначајнијих и најупечатљивијих беседа је она која говори о зрелим личностима, ослоњена на учење Карла Густава Јунга и Владете Јеротића.

У наставку, уз препоруку за читање поменуте монографске публикације, пружамо вам могућност да прочитате беседу.

је

те

ДНЕВНИК ЈЕДНОГ БИБЛИОТЕКАРА ом

Стеван Стефановић

КАДА ЧОВЕК ПОСТАЈЕ ЗРЕЛА ЛИЧНОСТ

Карл Густав Јунг и Владета Јеротић

Као један од највећих животних благослова сматрам чињеницу што ми је на Православном богословском факултету психологију предавао блаженопочивши академик Владета Јеротић.

Сам Јеротић, био је српски психијатар, лекар, књижевник у неку руку и философ, и професор на нашем факултету. Као истакнути научни радник добио је и највеће научно звање, звање академика. У току рата, као гимназијалац, Јеротић је радио као болничар волонтер на хирургији у

Општој државној болници у Београду. Након рата, уписује Медицински факултет, на коме је дипломирао 1951, а затим и специјализирао неуропсихијатрију.

Од 1958. до 1961. већ као доктор наука одлази у Швајцарску, где постаје асистент највећем психологу и психијатру у људској историји Карл Густаву Јунгу.

Тек о Јунгу не би требало трошити речи. Јунг је, свакако уз Фројда, утемељио оно што данас називамо аналитичком или комплексном психологијом, творац је типологије личности, створио је термине: механизам одбране, колективно несвесно...

Као тридесетогодишњак, Јунг се упознао са Сигмундом Фројдом и тај сусрет је сматрао најзначајнијим сусретом у свом животу. Јунг је до тада студирао философију и археологију, а већ је био и доцент на Циришком факултету где је предавао психијатрију. Јунг и Фројд су разговарали непрекидно тринаест сати. Након овог сусрета Јунг је изјавио да је Фројд први значајни човек кога је упознао.

Већ после неколико година Фројди Јунг се разилазе, како историчари философије најчешће тумаче разлог њиховог мимоилажења на личном, али и на научном плану, било је Јунгово неслагање са Фројдовом психоанализом, односно са становиштом да је либидо главни покретач човековог деловања. И данас, можемо рећи да са сигурношћу знамо да сексуално задовољан човек може и те како бити гладан љубави.

Наравно, разлози су свакако били много дубљи.

Главни разлог одвајања Јунга од школе психоанализе Сигмунда Фројда је тај, што је Јунг желео да створи потпуно нови философски систем који би се ослонио на његову психологију, тако и настаје аналитичка или комплексна психологија. Као што је Аристотел следио Платона, али га и напустио, створивши свој философски систем ослоњен на Платонов идеализам, тако је и Јунђ исправио све грешке које је начинио Сигмунд Фројд и створио нову психологију и нов философски систем.

Нећемо овде говорити о Јунговој психологији и утицају који је она имала на развој науке у другој половини двадесетог века, рећи ћу само да је својим путовањима Јунг утврдио да постоје символи у колективном несвесном који су карактеристични за све