Slovo o Lapovu
И, што нас страшни лед, над провалијом дијели Јер ово је мојих пет минута А пред тобом стоји... живот цијели...
Ова песма је обележила вртоглави успех Бијелог дугмета, али овде желим да истакнем и лед и тугу у срцу песника чије је речи попут Роберта Планта певао Жељко Бебек свом врхунцу, вокаланом и животном...
Песме су снимљене у студију Ер рекординг у Лондону. Занимљиво је да је Драги Јелић, највећи српски гитариста, који се у то време вратио са служења војног рока, након што је видео Дугмиће придошле из Лондона (Бреговић и екипа носили су светлуцава одела са шљокицама, велике цилиндре и сребрне звонарице, попут чланова групе Лед Цепелин) без трунке сујете је рекао да је поносан што ми у Југославији имамо такав, светски бенд.
Овај албум био је најпродаванији албум Југотона до тада, у тиражу од преко 200000 примерака. 1979. године као сингл, а наредне на албуму Доживети стоту излази песма Пристао сам бићу све што хоће...
Пристао сам бићу све што хоће, ево продајем душу врагу своме
И остаћу само њена играчка, после ове игре кад ме сломе...
Кад ме мирно сломе...
Пристао сам бићу све што хоће...
Мислио сам да се звијери боје, ове ватре, која траг ми прати...
Ито сам мислио...
А сад носим како ми га скроје, по мени се ништа неће звати...
По мени се ништа нећезвати...
Заблуде сам, ево, престао да бројим, немам коме да се вратим кући...
Немам коме...
Докле пјевам дотле и постојим, пријатељи бивши, пријатељи будући,
Пријатељи бивши...
Памтите ме по пјесмама мојим...
Интересантно је да је Бебек одбио да пева њена играчка, те је Бреговић делимично изменио текст и написао ирна тачка. Ово је по мени један од најемотивнијих текстова Душка Трифуновића, написао је песму
10
уместо свих нас песника који остајемо скривени и непознати иза својих дела. Опет, као што је он песник коме се срце леди, он је тај који је мислио да се звери боје ватре која га прати, он је поета који нема коме да се врати кући, који је престао да броји заблуде, и њега треба да памтимо по песмама...
И заиста, осим што се на Палама једном годишње одржавају књижевни сусрети: Дани Душка Трифуновића, по њему се, још увек, ништа не зове.
Такође, у поменутом албуму Доживети стоту, у песми Лова, Бреговић користи пар стихова Душка Трифуновића...
Глупа Црвенкапо из бајке, ти још не знаш да су вук и ловац копилани једне исте мајке и ти би наивно као снегуљица заспала сама са седам будала
Своју сарадњу са Бијелим дугметом завршава песмом: Милиција тренира строгоћу коју је отпевао последњи певач Бијелог дугмета Ален Исламовић.
За Индексе је написао песму: Ти си ми била усвему нај, нај, нај... За Арсена: У намјери да будемо исти... За Бисеру: Падала сам... За Сребрна крила: Нек живиљубав... За Тешку индустрију: Живот је маскенбал... За Вајту: Буди добра до октобра, Било ми је лијепо с тобом, Лејла, Златна рибица..
Као што без Душка Трифуновића Бијело дугме не би било овакво какво га познајемо, тако без Душка, Здравко Чолић не би био најпопуларнији југословенски певач. По анкети рађеној на више хиљада испитаника најпознатија песма Здравка Чолића је Главо луда.
Не најбоља, већ једноставно најкарактеристичнија, песма по којој су испитаници препознавали Чолу, песма са којом сугаиндетификовали.
Текст је, наравно, написао Душко Трифуновић. Тодину дана пре него што је апсолутно неодољиви Чола завртео косицом и отпевао песму уз пратњу Локица, ову песму су певала још два извођача које овде нећу