Slovo o Lapovu
именовати, и песма је остала апсолутно непозната.
Када су Чолићу рекли да Душка и њега повезује песма Главо луда, наш популарни певач је одговорио да је то смешно и даје веза њих двојице Ријека суза и на њој лађа. И да је то уједно, по њему, Душкова најбоља песма:
Не плачи душо, касно је, твој се роб уморио...
Златним сам сатом, некада, све наше дане мјерио...
Не плачи, ја немам наде, ти немаш стида...
Некада и тога било је... Међу ова четри зида...
И зато не плачи, твоје сузе ће падати на земљу која само сумњу рађа...
И зато не плачи биће тешко, када почне расти ријека суза и на њој лађа...
Лађа на реци од суза... је тако лепа лиричка песничка метафора каквих је јако мало у целокупној српској књижевности... И заиста, да је написао само ову песму Душко би стао раме уз раме са Дучићем и Шантићем... Још једна Душкова песма коју је отпевао Здравко Чолић, а коју овде желим да истакнем је насловна песма на четвртом Чолином студијском албуму Мало појачај радио.
Најлакше је рећи: хајде срце гдје си, онда глупо потпиње:
што ме нема ових дана била си тако сама... Лако ти је са мном, фолираш углавном... Ја не могу против себе, ја ти нисам за те ствари,
Боље ме занемари...
Реци ми здраво, само то, оо, мало појачај радио...
Боље је не плачи, с нама је готово... Бриши кући...
Песма Душка Трифуновића која није отпевана, а на коју бих овде волео да вас подсетим је песма Грешио сам:
Грешио сам много и сад ми је жао.. и што нисам више и што нисамлуђе... јер самоће греси, када будем пао
бити само моји, остало је туђе...
Грешио сам признајем, нисам био цвеће... Грешио иза вас који нисте смели,
Па са део мога греха нико неће...
А не бих га дао ни кад бисте хтели...
Последња, лабудова песма, Душка Трифуновића, иако је попут Тајне везе и песме Главо луда и раније отпевана је песма Има нешто у том што ме нећеш, коју је отпевао Жељко Јоксимовић:
Има нешто у то што ме нећеш, остављаш ми времена за друге,
Гледам како весело се крећеш, као лептир око моје туге...
Има нешто у том што ме нећеш, нешто чему сама не знаш име... Има нешто у том што ме нећеш, а све значи не заборавиме... Има нешто у том што ме нећеш, од те лажи начисто умрећу... Има нешто у том што ме нећеш, и што ја тебе нећу...
И велики, авангардни, непоновљиви аутор најлепших југословенских песама, Душко Трифуновић умро је у Новом Саду 2006. у ком је живео након што је 1991. са још 150000 Срба напустио Сарајево, којем је дао идентитет, какав они што су остали у Сарајеву нису умели, оставивши нам непревазиђено песничко наслеђе да га памтимо по његовим песмама, по веселим девојкама које ће летети око наше туге као лептири, по лађи на реци суза, по непребројаним заблудама, и по томе што се по њему ништа неће звати...
Опрости нам Душко...
тла 0 821.163.41 1
ТРИФУНОВИЋ Д. _ Књига
| ани
ОТВАРАТИ ДАЊУ ДИ