Slovo o Lapovu

Јовица Николић

ЖИВОТ ПОСВЕЋЕН СТВАРАЛАШТВУ

Пдео

= Истражујући архивску грађу за писање књиге о сто година Црвеног крста у нашој О Општини, пронашао сам у Историјском - архиву Шумадије у Крагујевцу Летопис = лаповске цркве број 238 аутора Живана Ма= ринковића. = „Свестан сам да ће овај рад, као и свако Е- дело људско имати својих мана и не= достатка, које понајвише пристигну из изложених тешкоћа, али га ја ипак предајем со јавности радећи тиме да подстакнем млађе свештенике да ми на том плану сређују“, записао је протојереј Маринковић (субота, 5. април 1924), а затим и „Његова Светост патријарх г. Димитрије посећује Лапово на путу за Крагујевац, у пратњи протојереја Васе Бранковића и Љубисава Поповића, начелника одељења министарства вера. Тог дана увече служено је бденије. А сутрадан света архијерејска литургија. Велика маса света испунила је била храм у Лапову на бденије као и на свету литургију. На крају свете службе Његова Светост у својој проповеди изражава своју велику радост, што је Господ допустио да се и овом приликом састане са својом духовном децом и некадашњим својим парохијанима.

Особито дивљење у редовима лаповских грађана изазвао је овом приликом акт пажње Његове Светости према готово стогодишњем старцу Милоју Тодоровићу, кога је његов ауто довезао од куће у храм да присуствује светој литургији и по свршетку исте вратио кући. Тај акт пажње Његове Светости дуго је препричаван и коментарисан од грађана.

Протојереј Живан Маринковић је још записао, а објављено је 2019. у књизи „Најбољи васпитач“ у Крагујевцу:

„Муж сестричине моје покојне супруге, Живан Арсенијевић, службеник среске скупштине у Крагујевцу, пред погибију на неких месец дана сањао је како је пао на железничке шине и како је тетка, моја супруга, притрчала да му помогне да се подигне. У томе је воз наишао и прешао преко

24

У томе је воз наишао и прешао преко њега. Кад је он устао, видео је себ свег крвавог, а тетку мало даље како лежи на земљи а око ње окупљен свет. Тај свој сан само је својој жени саопштио, али му није придавао никакав значај. Држао се оне народне изреке Сан је лажа, а Бог је истина. Али то није била лажа него Божја опомена да се чува од воза. После овог сна, на 16. дана пред погибију, сањао је умрлог оца који га је звао да дође код њега, али и њему није поверовао. 18. октобра 1964. путовао је до Брзана, код Лапова. При повратку на железничку станицу и силазећи са уздигнутог перона на колосек, он се оклизне, затетура и упадне у колосек, којим је од Багрдана јурио воз највећом брзином за Лапово, не задржавајући сеу Брзану.

Кад је он упао у колосек, локомотива није била ни стотину метара од њега. Моја покојна супруга ишла је за њим. Чим је он пао, она је притрчала да му помогне да се дигне, али је локомотива у том стигла и њу одбацила десетак метара у страну, а њега здробила.

Тако се оба сна обистинила.

Ове снове саопштила ми је његова супруга после њихове погибије. Ја сам јој пребацио што ми ово није раније саопштила, јер бих ја знао да је то Божја опомена и спречио бих несрећу, тим пре што сам и ја био присутан њиховој погибији, само сам био измакао напред неких тридесетак метара. На то ми је она одговорила да је више пута заустила да ми те снове саопшти па је увек нешто друго омело. Као да се није дала да се несрећа спречи.“

Сазнали смо и то да везе проте Маринковића, након доласка у Крагујевац са црквеном просветом и Призренском богословијом, нису прекинуте. Сваке године је од стране Светог архијерејског синода био делегиран за изасланика на матурским и разредним испитима. Одлазио је у Призрен и био радо виђен гост.

Извор: Храм Преподорне мати Параскеве и парохијски живот у Лапову 1919 - 2019

Фотографија из студентских дана