Slovo o Lapovu
Стеван Стефановић
МАРТОВСКИ ПОГРОМ
Марта месеца 2004. године, уетничком чишћењу, протерано је са Косова и Метохије четири хиљаде Срба, спаљено је 935 породичних кућа и упаљено је тридесет пет православних Цркви. Убијено је шеснаест Срба и рањено више од девет стотина наших сународника.
Данас, као последица ових догађаја, наша браћа јужно од Ибра, живе у енклавама, попут америчких Индијанаца у резерватима. Тамо има деце рођене 1998. године, и млађе, која не знају како изгледа живот ван гета.
Сетите се овога када помислите да је вама тешко. Сетите се овога када помислите да Косово треба поделити.
Сетите се овога када кажете да је Косово већ изгубљено.
У две етапе, након завршетка НАТО агресије на СР Југлославију и доласка снага КФОР-а на Косово и Метохију, и у другом наврату, 2004. током мартовских погрома, на Косову је уништено осамдесет православних Цркава, парохијских домова, конака, манастирских трпезарија и звоника.
Овде сам покушао да макар набројим све уништене, спаљене и оскрнављене Цркве, а ви се потрудите, па барем прочитајте:
- Манастир Зочиште, саграђен је у 14. веку на темељима старе римске базилике. У манастирској порти, археолози су пронашли ранохришћанске надгробне споменике с почетка петог века, и керамику из четвртог. Манастир је миниран у септембру 1999. „Краљева Црква“ је Црква Светих апостола Петра и Павла на брду изнад села Горња Пакаштица. И само брдо се назива Краљево брдо. Ктитор Цркве је краљ Милутин, датира се на сам почетак 14. века. Цркву обнавља краљ Александар Карађорђевић 1925. године. Након рата 1999. и доласка КФОР-а, гробови и споменици око храма су демолирани и Црква је преживела скрнављење и оштећења.
18
- Манастир Свете Тројице у Мушутишту из 14. века, уништен је експлозивом, спаљени су и конак манастира, библиотека и ризница. - Црква Богородице Одигитрије у Мушутишту из 1315. године, запаљен је парохијски дом, а Црква разрушена.
- Богородица Љевишка у Призрену, из 14. века, оскрнављена је марта 2004. године, упаљена је изнутра и опљачкана, разбијена је часна трпеза у олтару и оштећене су фреске несагледиве уметничке вредности.
- Црква Светог Спаса у Призрену, из 14. века, опљачкана је, оскрнављена и упаљена у присуству КФОР-а 1999, а затим је поново опљачкана и упаљена и 2004.
- Манастир Светих Архангела у Призрену, задужбина Цара Душана, у долини реке Бистрице, најпре је опљачкан, а затим и упаљен 1999. Као и 2004, када је поново опљачкан, и поново спаљен.
- Црква Светог Николе у Призрену је задужбина призренског властелина Рајка Киризлића који је живео у време цара Душана. Турци је руше 1795. да би 1857. била обновљена, црква је сасвим срушена 2004.
- Манастир Светог Архангела Гаврила, крај Витина из 14 века, спаљен је, а сви манастирски објекти, трпезарија и конак су уништени експлозивом.
- Манастир Светог Уроша, који је по предању подигла царица Јелена, жена цара Душана, после 1371. и у њој је био сахрањен последњи српски цар Урош Нејаки, посвећен је Успењу пресвете Богородице, сравњен је са земљом 1999. године.
- Црква Светих Архангела у Горњем Неродимљу, из 14. века, динамитом је срушена до темеља.
- У Доњем Неродимљу срушена је и минирана Црква Светог Стефана из 14. века.
- Манастир Девич из 15. века, запаљен је 2004. Отворена је и оскрнављена гробница Светог Јоаникија Девичког.
- Манастир Светог Марка Коришког из 1467. је миниран, као и звоник.
- Затим Црква Ваведења Пресвете Богородице из 14. века у Долцу, најпре је спаљена, а затим и сравњена са земљом 1999. године.