Slovo o Lapovu

- Параклис на гробљу у Косовској Митровици је оскрнављен, а гробови и споменици уништени 1999.

- Саборни храм Христа Спаса у Приштини је био у изградњи непосредно пред бомбардовање. Након доласка КФОР-а, Црква је минирана, с тим што две од четири мине нису експлодирале, ипак, Црква је озбиљно оштећена.

Поред уништених Цркви, тог 19. марта уништено је преко десет хиљада икона,

Стеван Стефановић

ЧИЈИ СИТИ, МАЛИг

Предивно питање, има ли лепшегг

Када сам био школарац, распусте сам проводио код очеве баке у планинском селу Криви Вир, селу славном по својој историји, у источној Србији... Стари горштаци су ме сваки пут док сам се играо по селу, одмеравали проницљиво, док су седели испред својих дворишта, или стајали наслоњени на штапове док су чували овце, или су се једноставно сунчали наваљени на капије, ограде и плотове, и упућивали ми ово исто питање...

Тако сам веома брзо морао да научим скраћене верзије породичних стабала, породичне надимке и девојачка презимена свих бака, и са једне и са друге стране, и из доњег краја села, и из горњег краја.

Данас, ни ја нисам много другачији, и кад год моја кћер помиње неког дечака који је показао интересовање за њу, питам је: Чији јетај малиг“

Јер, што сам старији схватам да од генетског одређења које нам даје наша породица, нема спаса, тачније, од тога не можемо побећи...

Уосталом, када желимо да наш пас са педигреом има младе, не гледамо ли родослов другог пса и да ли је имао болести у породици или награђене примерке са такмичења“

А опет, када је реч о нашој сопственој деци, не понашамо сетако...

Сећате ли се филма „Кум“ Френсиса Форда Кополе, најбољег филма, највећег редитеља“ На почетку филма, на свадби своје сестре Мајкл Корлеоне, кога је маестрално

22

Фресака, али и путири, дискоси и црквене светиње. За то време, 20000 припадника КФОР-а није желело да реагује. Етнички су очишћени Приштина, Чаглавица и Призрен, а Срби су протерани и из Њњилана, Ђаковице, Пећи и Урошевца...

Данас, у данима Великог поста, остаје нам да се више него икад раније уздамо у Господа и да му се молимо, за наше страдално Косово и Метохију.

одглумио Ал Паћино, говори својој вереници Кејт, када говори о пословима своје породице, и о томе како његов отац преко Луке Брација, шаље понуду која не може да се одбије: Кејт, не брини, то нисам ја, то је моја породица. Изговара највећу лаж, уверен да говори истину. Јер притиснут околностима у којима мора да спасава свог оца, и на концу и ту своју породицу, постаје као иони, па чак исуровији...

Дакле, не можемо повући дистинкцију између себе и своје породице...

Или можемо, али је јако тешко и јако се ретко дешава...

Покушао сам да направим мали експеримент, да погледамо сви заједно, ко су били очеви наших најславнијих земљака, односно шта би они, као школарци одговарали на питање: Чији си ти, малиг

Јован Јовановић Змај је био лекар и песник, син Павла Јовановића сенатора и градоначелника Новог Сада.

Иво Андрић је рођен у селу Долац крај Травника, Антун Андрић био је школски послужитељ...

Право име Ђуре Јакшића било је Георгије, а отац нашег знаменитог песника и сликара био је Дионисије, свештеник.

Петар Кочић, наш славни писац, рођен је у селу Стричићи у данашњој Републици Српској, од оца Јована, свештеника...

Отац Бранислава Нушића, српског писца и патриоте, који се први јавио као добровољац у тренутку када је Аустроугарска анектирала Босну, био је Цинцарин, трговац житом, Георгијас ал Нуша, мајка му је била Српкиња Љубица.

Отац Исидоре Секулић, прве жене чланице Краљеве српске академије, данас Српске академије наука и уметности, био је војно лице, варошки капетан у Мошорину