Slovo o Lapovu

фесионална биографија Милосава Стоновића Лаповца, од његове најраније младости која је позната, преко улоге у подизању Првог српског устанка, његове везе са Карађорђем, учествовање у разним биткама у Првом српском устанку, улога и значај у Другом српском устанку, однос са Милошем Обреновићем, функција у Смедеревској нахији, утицај који је на њега имао Милош Обреновић и сам однос Милосава Лаповца према Милошу и друго. Марко Станојевић и Данијела Вулићевић су изнели и негативна мишљења о Милосаву Лаповцу која су дале неке важне историјске личности. Оно што је веома значајно и главна вредност ове монографије је да су аутори крајње објективно и без пристрасности представили Милосава Стојановића Лаповца. Његову улогу у великим и судбоносним догађајима модерне српске историје нису прецењивали, а ни потцењивали и умањивали. Оно што је по мом мишљењу веома важно је публиковање писама које Милосав Стојановић Лаповац упутио кнезу Милошу Обреновићу у периоду од 1816. до 1831. године (обојица су били неписмени и писма су писали њихови писари – секретари). Наизглед обична и садржински неинтересантна писма пажљивом оку историчара и зналаца историје сведоче о начину успостављања и почетка функционисања административног и финансијског система у држави која тек настаје и у којој се успоставља неки правни систем. Кратка и штура писма, која често личе на шифроване поруке представљају, по мом скромном мишљењу, суровост вре-

мена у којем су настала. Крајње пра-

гматична и реална, одражавају време и систем државне управе у настајању. Језгровита монографија – књига „Милосав Лаповац – између књаза и народа“ аутора и приређивача Марка Станојевића и Данијеле Вулићевић заслужује да буде штампана и да буде презентована научној и

стручној јавности.

Фото: Зоран Станојевић

Књига је објављена у тиражу од 300 примерака. Штампана је у „Галаксијанису“ у Нишу. Техничка припрема публикације је урађена у Дизајн студију „Конект“ у Лапову.

Лаповачкој публици је представљена 22. фебруара 2024. године.

Књига „Милосав Лаповац“ је значајно је обогатила монографски део фонда Зави-

чајне збирке у лаповачкој библиотеци.

Фото: Зоран Станојевић