Slovo o Lapovu

Татјана Јанковић

СТАРЕ СРПСКЕ КЊИГЕ У ЦРКВИ У БРЗАНУ

Покретно културно наслеђе у цркви у Брзану – почетак пројекта

Имајући у виду да су српски манастири и цркве једно време били и центри описмењавања и образовања у Србији очекивано је да се под њиховим окриљем чува већи број нерегистрованих књига од великог и изузетног значаја. Један део старих и ретких теолошких књига чува сеи у библиотекама, али је то изненађујуће мали број, ако узмемо у обзир да је овај тип књига штампан у великим тиражима (чак и за данашње појмове) који се мери у хиљадама. Зато је похвале вредан позив који је дошао из цркве у Брзану.

У новембру 2020. године Народна библиотека „Вук Караџић" у Крагујевцу је, као матична библиотека Шумадијског округа, добила позивно писмо од Народне библиотеке у Баточини са молбом да се обави службена посета цркви у Брзану ради пописа и утврђивања стања старих и ретких књига. Том приликом је утврђено да црква у Брзану поседује 24 примерка старе и ретке књиге о којима постоји интерна евиденција и које се чувају на отвореној полици у издвојеној просторији.

Ова службена посета цркви у Брзану резултирала је предлогом да Народна библиотека „Вук Караџић“ у Баточини, уз стручну помоћ крагујевачке библиотеке и уз благослов Цркве, сачини вишеетапни пројекат везан за стару и ретку књигу у Брзану. Први део пројекта, који обухвата набавку изложбене витрине и изложбу на 11 паноа уз штампање каталога старих српских књига, подржали су Општина Баточина и Министарство културе Републике Србије у оквиру Конкурса за стару и ретку књигу 2023. године.

Изложба Стара и ретка књига у цркви у Брзану ауторки Иване Гавриловић Миладиновић (в. д. директора библиотеке у Баточини) и Татјане Јанковић (виши дипл.

библиотекар у Одељењу старе и ретке књиге НБКГ) отворена је у парохијском дому цркве Светог пророка Илије у Брзану 27. 11. 2023. Том приликом изложено је у заштитној витрини свих седам старих српских публикација које су и тема првог дела пројекта, док су илустративни детаљи из публикација, уз текст, презентовани на паноима. Бројним посетиоцима изложбе обратили су се парох брзанске цркве протојереј Веселин Селенић, рецензент каталога библиотекар саветник Весна Петровић и ауторке изложбе.

Изложба је 15. 1. 2024. отворена и у галерији Народне библиотеке „Вук Караџић" у Крагујевцу, уз велико интересовање публике, РТ Крагујевац и РБ2.

Стара српска књига у иркви у Брзану

Према Закону о старој и реткој библиотечкој грађи којим је 1867. година одређена као граница за стару српску књигу, приликом стручног обиласка цркве у Брзану идентификовано је седам старих српских књига, од којих је једна из 18. века,а осталих шест из 19. века.

Примерак Ирмологије из 1791. је најстарија књига у цркви у Брзану. Као публикација на српском језику штампана у 18. веку спада у културно добро од изузетног значаја. Наслов је везан за термин ИРМОЛОГ, односно ИРМОС, што у византијској црквеној поезији представља прву строфу сваке песме у канону, која једнаким бројем слогова, а понекад и нагласака, и истом мелодијом служи као узор тропарима. Сви ирмоси распоређени по редоследу од првог до осмог гласа чине ирмолог. У питању је

ттотаиили иОК. чеде јеромонаха Мана, мртви орзанској у Среу

А шира Спруденице за ње КАТИСТ И ПАРАКЛИС СТЕФАНУ ДЕЧАНСКОМ За њЕ ву пуцу

кашис | : ни џ Параклис Сшефану Деманскон налазе се у заједничком повезу са ојем ијенијем Сдефана Дечанској Акатист је песма током чијегћојања се не седи, већ стоји. Оригинал је нађен у Акашисшнику у манастиру ни. Параклис или молепствије се најчешће саставља од познатих канона, з мо литве наглашавају намену овог песничког облика, Приређивач издања Аха џараклис Срефану Дечанском је Серафим Ристић (2-1867); артимандри МИ дечански, аутор књига Дечански споменици (Београд, 1864) и Плач Саре Србије

(Земун 1864).

(У 2

Фото: Архива НБ „Вук Караџић"