Slovo o Lapovu

јетоимеинституције.

Најбољи југословенски глумци су сечак и плашили да играју на филму поред њега. Воја Брајовић који је у фикцији био Тихи, партизански официр у серији и филму, у стварности на сету, био је потпуно подређен величинама какве су били Драган Николић и Павле Вујисић. Паја му се готово није ни обраћао током снимања, а Воја Брајовић је много година касније говорио да на концу није ни сигуран какво је мишљење имао Павле Вујисић о њему.

Холивудски глумац Раде Шербеџија, у филму у којем је играо заједно с Вујисићем (овде нећу именовати тај филм) требало је да одигранај захтевнију сцену. Док је глумио, Павле Вујисић је стајао иза камере и гледао га строго, онако разрок, погледом који хипнотише. Након снимљене сцене окренуо се и отишао, не обративши се Шербеџији, тако да и Раде, попут Воје Брајовића до краја није сазнао шта да велики глумац мисли о њему.

Од колега, поштовао је само Гагу Николића и Слободана Алигрудића. Са Чкаљом је био у јако лошим односима, јер је Чкаљин начин глуме сматрао површним и извештаченим. Током снимања Камионџија, међусобно су разговарали само онда кад морају и то о техничким детаљима, у серији Камионџије поново возе нису разговарали уопште. Интересантно је да је реч о таквим професионалцима, да се то у серији уопште не примећује. Павле Вујисић је површно изгледао као човек тежак за сарадњу, а у ствари био је само сурови професионалац. Сценарио за Камионџије поново возе прихватио је јер је његова жена Мирјана сређивала кућу насвом имању. Он је премерио плац, израчунао колико му новца треба за кућу и ограду и рекао продуцентима да хоће хонорар од 110000 динара. Највећи хонорар икад исплаћен глумцу у Југославији

10

до тог тренутка био је 12000, чак десет пута мањи. Продуценти су пронашли начин како да додатно зараде продајући видео-касете српској дијаспори. Али Павле Вујисић није захтевао само хонорар за себе, већ и 50000 динара за Чкаљу, четири пута вишенего икад пре.

Павле Вујисић се потписивао без Ј у презимену, говорећи да јесувишноидага нервира, слику Јосипа Броза у кафани прекривао је ћебетом, а у тестаменту је изричито тражио да му на сахрани комунисти не држе говоре. Био је заљубљен у Саву, и сваки слободни тренутак проводио је на реци, од априла до октобра обавезно, чак је правио и поправљао речне бродове. Пријатељи су га виђали као каквог речног бога из старословенске митологије, окруженог даскама, бродским лаком, уљем, ексерима и тестерама. Поред њега су увек били његов пас ималадеца.

Сматрао је да су за срећу човеку потребни само неколико квадрата дашчане кућеи комад реке.

Карл Малден га је сматрао највећим глумцем свих времена.

Орсон Велс је изјавио да је Павле Вујисић најбољи светски глумац.

У ствари, Паја је био највећи мајстор крупног кадра каквог југословенска кинематографија није имала. У Камионџијама, сцени када Паја Чутура са свог места пева, и прекида оркестар у кафини, потуче се, затим седне и у крупном плану видимо великог човека који плаче уз речи: „Па ја сам то предузеће подизао двадесет година..." по мени, ово је најбоље одглумљена сцена у југословенској кинематографији.

У серији Више од игре, улога Гуливера који води биоскоп била је намењена Миодрагу Петровићу Чкаљи, за њега јеи