Slovo o Lapovu

тренутно, нпр. Милош Биковић и Слобода Мићаловић, као што су тада приче из Непричаве причали Зоран Радмиловић и Милена Дравић.

За друго место моје листе предлажем барда југословенске кинематографије, Драгана Николића.

На филму дебитује 1964. у Правом стању ствари, и затим игра у још преко 160 остварења. Славу широм Југославије му доноси улога Џимија Барке, у црноталасном остварењу Кад будем мртав и бео. Током шездесетих је незаменљив и глуми у двадесет филмова.

Седамдесете обележавају Отписани, који као Љубав и мода у своје време, представљају врхунац светске, не само југословенске продукције свог времена. Осим продукције, отписани имају одличан сценарио, одличну режију, најбољу могућу поделу улога у том тренутку, чаки ванвременску музику...

Гледаоци су се поистовећивали са Прлетом и Тихим, Стеву Жигона који је глумио мајора Кригера су људи пљували наулици.

Драган Николић се појављује и у Позоришту у кући, као Спасоје, у Девојачком мосту као Прокопије, у забавном програму Образ уз образ, где игра уз своју супругу, Милену Дравић, једну од највећих југословенских филмских хероина. Он је Муселим у ТВ филму Дервиш и смрт, глуми у филму Љубавни живот Будимира Трајковића, Живот је леп, он је Пера у Госпођи министарки, Павле Исаковић у Сеобама, Ђорђе Пашалић у Бољем животу, Душков тата у Метли без дршке, Алдо у филму Три карте за Холивуд, Ганетов отац у филму Тито и ја, редитељ у Кустуричином Андерграунду, Милан у Урнебесној трагедији, Света у филму Буре барута, макроу Белом оделу, Лазара Ристовског, Лабуд у Породичном благу, Хаџи Замфир у Зони, Рале у Трећем рајху, Главоња у Пљачки трећег рајха, мафијашки бос у Потери за срећком, полити-

чар у филму Четврти човек, Мутави у серији Вратиће се роде, Угљеша у Рањеном орлу, Милан Јагодић усерији Сва та равница, и на крају, Жил Риме у филму Монтевидео, видимосе...

Своје најбоље улоге, осим Прлета, остварује као певач у филму Ко то тамо пева, као Флојд у Националној класи, Попај у Балкан експресу, као учитељ у филму Идемо даље, Уркеу Последњем кругу у Монци, Јанко у Сабирном центру, поп у Лавиринту и као Жота и судија Велибор и најдуговечнијој српској серији Селогориа баба сечешља.

Сада ћемо направити кратку паузу, пре него што предложим првоместо.

Исписаћу оно што се у енглеском говорном подрују зове: ћопогабјетепноп, а што биу преводу на српски значило участ споменути. Реч је наравно, о оним глумцима који нису на листи, а било би их лепо поменути: пре свих мог омиљеног Гигу Моравца и Карађорђа. Марко Николић је често говорио да глумац треба да иматри велике, праве животнеулоге,аон јеето, одиграодве.

Вожда у серији Вук Караџић и ТВ драми смрт Карађорђа, али и много година касније у Шејтановом ратнику, и незаборавног Гигу у три сезоне серије Бољи живот и филму.

Још су на овој листи могли да се нађуи Пепи Лаковић, феноменални Слободан Алигрудић, Драгомир Гидра Бојанић, Десимир Станојевић, Жика Миленковић, Бата Живојиновић са 350 филмских улога, пустолов, Лане Гутовић, који је осим на филму бриљираои у позоришту, Прежа Милинковић, најпознатији југословенски епизодиста (батлер Софроније из Срећних људи), каои најталентованији српски глумац 21. века Небојша Глоговац, који нас је нажалост прерано напустио.

За прво место ове моје листе предлажем Павла Вујисића.

Павле Вујисић за друге глумце, његове савременике није било име човека, било