Slovo o Lapovu

КУЛТУРНА СЕЋАЊА

Теодора Симић

Ученица УП разреда ОШ «Светозар Марковић"

ЗАГРЉАЈ НА КУЋНОМ ПРАГУ

Велике битке Великог рата

„Историја рат запише кроз битке, победе и поразе, забележи кључне маневре, ударе и исходе, а ратници једне и друге стране, потону у заборав- као да се без њих све то могло догодити“.

Бошко Протић

О Првом светском рату, осим из уџбеника историје и многобројних књига које постоје у нашој кућној библиотеци, сазнала сам и од деде, маминог тате, чији је деда (отац његове мајке), учествовао јошкаомладић унеким од битака.

Мој пра-прадеда Михајло Томић је био студент који је тек закорачио у живот и замомчио се. Пошто његови родитељи нису били баш имућни, имали су тек толико да не буду гладни и да не иду боси иу ритама, ипак су били поносни када су испратили Михајла на високе школе. Није прошло ни пола године, догодио се атентат Гаврила Принципа на надвојводу Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године. Због тога је започела јулска криза, у току које је Аустроугарска издала неприхватљив ултиматум Србији, који је она одбацила. Рат Србији објављен је 28. јула, а Београд је бомбардован већ сутрадан. Овим догађајем започео је Први светски рат. Тако је Србија исцрпљена и још неопорављена после балканских ратова, била принуђена да опет ратује.

Када су кренулегласинео рату, Михајло је прекинуо школовање и вратио се у Лапово. На наговор својих родитеља, оженио се Јулијаном, девојком која му се свиђала јошод детињства, да би имао ко да га чека да се врати из рата, пошто је мобилизација почела. Иако је жетва била

мобилизација почела. Иако је жетва била у пуном јеку, иако су настале тешкоће, захваљујући железничком особљу и патриотском духу, мобилизација војске је текла по плану. Србија је у току балканских ратова 1912. и 1913. године, изгубила 36 000 војника и имала 55 000 рањеника. Главнина снага које би се супротставиле аустроугарској војсци сучиниле Прва, Друга, Трећа армија, Ужичка војска, укупно 180 000 војника, а аустроугарска војска је против Србије смањила број планираних војника са 308 000 на 200000.

С друге стране, српској војсци је недостајало оружје, Краљевина Србија није могла да производи пушке, а ни да их увезе, а Аустроугарска је поседовала модерне пушке, много митраљеза и веће залихе муниције. Међутим, српски војници су после два балканска рата били искуснији и без обзира што су на регрутацију долазили наоружани вилама и секирама,њихов мотив је био јачи: одбрана од непријатеља.

Тако је и мој пра-прадеда с јаком вољом кренуо у рат тог јутра. Пред полазак су се огласила звона на цркви, као да најављују неку невољу. Сама чињеница да цео мушки род одлази из Лапова, велика је невоља. Михајло је припремио седло, проверио потков коњу, истимарио га је, као да је кроз тимерање хтео да охрабри и њега и себе. Ушао је у кућу и из креденца узео комад свеће и малу икону, привезао их је канапом и ставио у џеп. Позвао је Јулијану у кућу и почео да је саветује шта да ради и како да се понаша како би у здрављу дочекала крај рата. А она млада, уплашена, само га је гледала, неспособна да говори, да заплаче, да га задржи да не оде. Тако се Михајло придружио српској војсци, њеном централном делу у Шумадији. Млад и неискусан за борбу, слушао је савете старијих и искуснијих