Slovo o Lapovu

сабораца и команде надређених. Пред сваку битку се крстио, љубио икону Свете Петке, проверавао оружје и притезао колан коњу.

Низалесу се битке и ратне године: 1914. године Церска битка, Сремска офанзива, Дринска битка, Колубарска...Стратегија српских војсковођа је била добра па су и упркос тешким губицима у људству, из битака излазили као победници. Михајло је у једном окршају остао без коња, па је морао да настави ратовање „у цокулама“. Такође, у Колубарској бици је рањену ногу. Бол је био толико јак да му се плакало, али је победио понос, стиснуо је зубе и бодрио себе докму је лекар вадио метак и дезинфиковао рану. Да невоља никада не иде сама, доказ је и 1915. година када је српску војску задесила епидемија пегавог тифуса и појава вашки због лошиххигијенскихуслова. После пробоја Солунског фронта 15. септембра 1918. године и капитулације Бугарске 29. септембра, Михајло је био са српском војском која је незадрживо напредовала према централној Србији. Дринска дивизија је надирала са обе стране пута Крушевац-Крагујевац. Тако је 26. октобра настављено гоњење непријатеља, ослобођено је Поморавље, све до Лапова, као и Крагујевац. Непријатељски војници су ујутру 27. октобра напустили положаје у Роготу, шуми на тромеђи између Лапова, Баточине и Брзана, а српска војска је наставила да напредује правцем Лапово - Велика Плана и даље левом обалом Велике Мораве. Када су јединице српске војске дошле до Лапова, непријатељски војници су пружали јак отпор топовима и митраљезима, уништили су мост на Лепеници, ложионицу, локомотиве и станичне уређаје. Српски војници, који су наступали из правца Рогота, ушли суу Лапово 27. октобра 1918. године, на

19

празник Свете Петке и Михајлове крсне славе. Народ је ослободиоце дочекао радосним поклицима, дарујући им цвеће.

На Михајловом кућном прагу седела је трогодишња девојчица која је, видевши га први пут, а за њега је знала само из писама и мајчине приче, потрчала ка њемуи бацила мусеу загрљај.

Лапово је у Првом светском рату, поднело велике жртве и огромну материјалну штету. Некада густа шума Рогот, била је посечена, железница је уништена, тунели, зграде ложионице и станице порушене, а машине, алати, прибор, па чак и локомотиве однете. Што се тиче људства, многи су остали на бојном пољу.

У Михајловој групи која је кренула из Лапова, било је 84 војника а крај је дочекало 19. Из Лапова је у Првом светском рату, живот изгубило 555 људи. Многи Лаповци су захваљујући својој храбрости постали подофицири и официри, амеђу њима је било иодликованих.

Михајло Томић је, мучен ожиљцима и ранама, преминуо пре своје 50 године, не сачекавши да упозна своје унуке, да их држи на крилу и прича о својим ратним

подвизима.

Фото: Архива Фотокуће у Лапову