Slovo o Lapovu

Смрт Карађорђа, Попај у Балкан експресу, али и Паја Пандуровић у Павићевој серији Породично благо и Горчило у Стижу долари. Последњих година глумио је у Чизмашима, Јужном ветру у филму Кључ из 2022. и у још једном Павићевом ремек делу, серији Јунаци нашег доба. Игра у филмовима, тв драмама и серијама: Мистер долар, Дервиш и смрт, Специјално васпитање, Национална класа, Мајстори, мајстори, Приче из мајсторске радионице, Игмански марш, Заборављени, Сабирни центар, Свето место, Брод плови за Шангај, Глава шећера, Вита јела, зелен бор, Крај династије Обреновић, Зла жена, Лајање на звезде, Санта Марија дела Салуте, Нож, Буре барута, он је Коста Вујић у римејку Шешира професора Косте Вујића...

Издвојио бих анегдоту са снимања ТВ драме Смрт Карађорђа, Ђорђа Кадијевића, рађеној 1983. по сценарију Данка Поповића. Ова драма је 2008. ушла у избор десет најбољих југословенских ТВ драма. У сцени где се Милош Обреновић сусреће са главом свог мртвог, убијеног кума, по сценарију, Милош Обреновић је требало само да стоји скрушено пред главом и да се покаже кајање, Берчек је потпуно импровизовао, попут Марлона Бранда у филму Кум, повукао се неколико корака уназад, почео да плаче и клеко на колена. Ова импровизација остала је снимљена и драма са том сценом долази донас.

Наосмом и деветом месту се налазе Мија и Чкаља.

Нисам желеода их раздвајам.

Несамо штосу заједно, буквалноу пару обележили једну еру телевизијске продукције у Југославији, већ и због тога што су се њихова имена и изговарала тако у пару, попут Микија Јевремовића и Ђорђа Марјановића, попут Моше и Тиркета, и јер су широм Југославије људи говорили о томе ко је био бољи, Мија или Чкаља. Чак је и на комеморацији поводом смрти Мије Алексића, Чкаља рекао: Били смо Мија и Чкаља, а сад Мије више нема.

Абилисумаестрални, обојица.

Миодраг Петровић Чкаља био је српски Џери Луис.

Мија Алексић био је равногорац, и потпут Љубише Бачића, Рајка Митића или Боре Станковића, био је тако добару томе што је радио, да су га нове, послератне власти оставилеу животу.

Мија Алексић је играо у укупно 287 филмова, краткометражних и дугометражних, серија и ТВ драма, једноставно је немогуће побројати све, те ћемо поменути само оне најупечатљивије. Почевши у филму Општинско дете 1953. у коме игра адвоката Фићу до филма Танго Аргентино из 1992. За четрдесет година на филму и телевизији Мија је глумио у Сервисној станици, Госпођиминистарки, у филму: Боксери иду у рај, Др, Скупљачи перја, Народни посланик, Биће скоро пропаст света, Рад на одређено време, Ужичка република, Маратонци трче почасни круг, Човек са четири ноге, Варљиво лето 68. Играо је епизодне улоге у Повратку отписаних, Тесној кожи, Бољем животу, Докторки на селу, Балкан експресу. Са Чкаљом се појављивао у бројним новогодишњим програмима, у емисијама Образ уз образ, Децо певајте са нама, Вече са звездама...

Миодраг Петровић Чкаља био је само годину дана млађи од Мије Алексића и имао је готово стотину наступа у филмовима, серијама и ТВ драмама. Први наступ имао је у филму Језеро, Радивоја Лоле Ђукића 1950, а последњи у краткој ТВ комедији коју је режирао Чедомир Петровић адаптирајући Нушића: Мили ислаткимој Ђокице 2000. године.

Дакле, Чкаља је био прва звезда југословенске комедије равно педесет година. 1960. одиграо је комерцијалног директора у југословенском филму Љубави мода, који као да је изашао из Бродвеја, представља потпуни мејнстрим тадашње продукције и филма уопште, тада његова популарност расте, шездесетих снима: Аутобиографију, Сервисну станицу, На слово на слово, Орлови рано лете,