Slovo o Lapovu

шевић, Мија Алексић...

У филму Љубавни живот Будимира Трајковића први пут игра уз Љубишу Самарџића и овај тандем постаје најпопуларнији у југословенским, питким љубавним комедијама. Милена и Љубиша снимили су касније и Рад на одређено време, Није лако с мушкарцима, Моја тата на одређено време, Развод наодређено време...

Игра у филму Живот је леп, Лулуу Повратку отписаних, Борку у Извињавамо се, много се извињавамо, Наду у филму Човек сачетири ноге, Мишелову жену у

Уни Мома Капора, Велиславу у Боју на Косову.

Овде ми је важно да напоменем улогу учитељице коју је Милена Дравић остварила у ТВ серији за децу Приче из Непричаве, уз Зорана Радмиловића. Када данас људи говоре да живимо у кризи извођача, и да једноставно нема тако квалитетних глумаца као раније, је их подсетим на Приче из Непричаве. Замислите да данас текст у дечијем играном и образованом програму говоре двоје најпопуларнијих глумаца Милош Биковић и Слобода Мићаловић, као што су у серији Приче из Непричаве играли Милена и Зоран Радмиловић. Свакако би та дечија серија била најгледанија. Дакле, и данас има подједнако квалитетних глумаца, ми једноставно живимо у времену кризе аутора.

Током деведесетих Милена снима још једну предивну дечију серију, Милена је комшиница Душица са шненклама у Метли без дршке.

Деведесетих, и Драган и Милена, мање су снимали, будући да су били отворени противници режима Слободана Милошевића, опет, Милена глуми у серијалу филмова о Секули са Батом Живојиновићем и Радошем Бајићем, те у серији Полицајац са Петловог брда, и глуми епизоднуулогуу филму Буре барута.

Током двехиљадитих, глуми у филмовима Бумеранг и Небеска удица, Ташану у Зони Замфировој, комшиницу у

серији Мјешовити брак, Ему у филмској адаптацији једне од најпопуларнијих дечијих књига Аги и Ема, поново се појављује у Позоришту у кући, овај пут као мајка Вукосава, те у серији Луд, збуњен, нормалан.

Игра директорицу банке у најдужој српској серији Село гори а баба се чешља, епизодну улогу тетка Славке у филму Срђана Драгојевића а по сценарију Душана Ковачевића: Свети Георгије убија Аждаху, и у ТВ серијама Синђелићи, Шесто чуло и Комшије...

Највише проблема сам имао на половини ове листе. Наиме, српска и југословенска кинематографија, позориште и филм, постојали су и пре Другог светског рата. Од многих српских предратних глумица желео сам да изаберем једну и поставим је симболично на половинуовелисте. Најпре сам сматрао да место на овој листи заслужује Љубинка Бобић, фамфатал, предратног Београда, жена коју су волели и Милош Црњански, и Влада Рибникар,директор Политике. Била је Марлен Дитрих и Мерлин Монроу једној жени. Гестапоу је у лице рекла да не жели да засмејава официре док њен народ гладује, те је читав рат провела у пуком сиромаштву. После рата играла је Нушићеву Госпођу министарку и била најбоље оцењена Живка министарка од стране позоришне критике до данас. Ипак, већина нас је се сећа као попадије Сиде из прве ТВ екранизације Попа Ћире и попа Спире, Стевана Сремца, ког је сматрала занајбољег српског писца.

Место на овој листи заслужиле су и предратне хероине позоришта: Перса Павловић која је још 1880. глумила у Народном позоришту, а играла је и у првом српском играном филму: Живот и дело бесмртног Вожда Карађорђа из 1911. Чича Илије Стојановића, затим Теодора Арсеновић, пионир опере Народног позоришта и најпознатија предратна Коштана; Невенка Микулић, предратна позоришна глумица, коју памтимо по другој