Slovo o Lapovu
рем и певачем Томом Здравковићем, који је писао музику за серију и одиграо епизодну улогу. Тома је, фасциниран младом глумицом, написао своју најлепшу песму: За Љиљану.
Дакле, Љиљана из песме Томе Здравковића није жена измишљеног доктора из Бјелогрлићевог филма, већ права жива жена - Љиљана Благојевић. И сама ова чињеница, била је, бар за мене, довољнада са њом започнемову листу.
У првој сезони Бољег живота глумила је Бранку, једну од главних женских улога усерији.
Деведесетих је играла краљицу Драгу Машин у телевизијској серији Крај династије Обреновић, као и у серији Полицајац са Петловог брда, за то време играла је преко шездесет улога у позоришту, у Чеховљевом Галебу, Ђенералу Милану Недићу, Неспоразуму Камија, Прљавим рукама Жан Пол Сартра, Ожалошћеној породици Бранислава Нушића... 1996. постала је првакиња драмеу Народном позориштуу Београду.
Током двехиљадитих игра поново у филму Емира Кустурице, овај путуфилму Завет из 2007, у серијама Горки плодови, Будва на пјену од мора и Мирис кишена Балкану...
За девето место ове моје скромне листе предлажем Вишњу са Ташмајдана, Неду Арнерић. Неда је била прва глумица тинејџ- звезда у бившој Југославији, са само тринаест година играла је у филму Сан који потписује Пуриша Ђорђевић 1966. године, а 1968. била је Вишња на Ташмајдану са шеснаест година.
Више пута је проглашавана најлепшом женом Југославије, у том периоду 1969. до 1974. игра у петнаест филмова, глуми Ирину у Уклети смо, Ирина, Јагоду у Сутјесци, Неду у позоришној представи Образ уз образ, Јелену у Ужичкој републици, и опет Неду у серији Валтер брани Сарајево, снимљеној на основу култног филма Хајрудина Крвавца.
У серији Грлом у јагоде глуми Снежану, игра епизодну улогу девојке без места
за преноћиште у филму Дејана Караклајића из 1977: Љубавни живот Будимира Трајковића и Анку у ТВ драми Госпођаминистарка из 1978.
Данас је вероватно најпознатија као млада из најбољег југословенског филма Кототамо пева, Слободана Шијана, апо тексту Душана Ковачевића.
Током осамдесетих, играла је у серији Приче из мајсторске радионице, филмовима Рад на одређено време и Мој тата на одређено време, одиграла је улогу библиотекарке Оље Мирановски у ванвременском остварењу Горана Паскаљевића, а по сценарију Гордана Михића Варљиво лето 68. Затим, глумила је и у филмовима: Тајванска канаста, играла рибарицу у Боју на Косову и попадију у филму Времечуда.
Током деведесетих одиграла је преко 400 пута секретарицу Марту у позоришној представи Професионалац Душана Ковачевића у Звездара театру. У Метли без дршке играла је Златкову маму, а у Полицајцу са Петловог брда једну од жена Љубише Самарџића, Наталију у Три карте за Холивуд, јоши у филмовима Оригинал фалсификата, Обрачун у казино кабареу, Пун месец над Београдом, Биће боље, Небеска удица,Точкови...
Током двехиљадитих играла је у филмовима: Наташа, Најбоље године, Неки нови клинци, серији Наша мала клиника, филму Није он такав и За краља и отаџбину. Своју последњу улогу – Фриду, одиграла је у филму Није све каошто изгледа.
Неда је била жена ванвременске лепоте ихаризме. Пленила је лепотом, талентом и шармом. Обележила је читаву једну еру кинематографије српског и југословенског филма глумећи углавном фаталнежене илепотице.
На осмом месту листе је Ружица Сокић, која је место на листи најбољих српских и југословенских глумица заслужила одигравши преко 180 улога у филмовима, ТВ филмовима, ТВ серијама, и