Slovo o Lapovu

у правом смислу речи. Живела је кроз филмске хероине, живела је на даскама. Толико уверљиво, да често и по својим сопственим речима није умела да раздвоји стварни живот од сцене...

Таква јетоуметница била.

На седмом месту листе налази се Оливера Марковић.

Према анкети вечерњих новости, Оливера се налази на трећем месту највећих српских глумица двадесетог века. Више од сто пута појавила се на филму и готов педесет пута у ТВ серијама за шездесет годинаактивнеглумачке каријере.

1946. у копродукцији са Совјетима снимљен је филм У планинама Југославије, где игра своју прву епизодну улогу са непуном двадесет једном годином. У међувремену студирала је и историју уметности, а дипломирала је на Академији за позоришнууметност...

Осим глуме, Оливера је и певала, и то јако добро. Педесетих и шездесетих година, осим као глумица, била је популарнаи као певачица руских романси... Пре улоге Банетове мајке у серији Грлом у јагоде из 1976, Оливера је већ одиграла преко седамдесет улога, главних и епизодних, у филмовима ТВ серијама и ТВ филмовима... Такође, била је незаобилазна и осамдесетих, глуми у филму Мајстори, мајстори, Петријин венац, Рад на одређено време, Идемо даље, Развод на одређено време, Последњи круг у Монци, Сабирни центар...

Ипак, своје најзначајније улоге остварује у филму и серији Балкан експрес, где глуми тетку, у Бољем животу где глуми Бубу, ташту професора Терминатора, иунаставку:жену магистра Ђорђевића.

Деведесетих је управница дома у серији Заборављени, игра тетку у четвртом наставку Тесне коже, баку у филму Тито и ја, тетка Босу у Булевару револуције, и у Полицајцу са Петловог брда, Рахну у Урнебесној трагедији. Затим незаборавну комшиницу Ангелину у једној од најбољих српских серији Отворена вра-

та, па мајку мафијаша Озрена Солдатовићау Срећним људима.

Током двехиљадитих, појављује се опет у серији Синише Павића Породично благо, као Листерова ташта, игра у серији Сељаци, филмовима: Мртав ладан, Кордон, Мали свет, теу серији Кошаркаши. За то време одиграла је преко сто педесет улога у Београдском драмском позоришту, у представама Лову на вештице, Артура Милера, Мајкахраброст Бертолта Брехта, Мачка на усијаном лименом крову Тенеси Вилијама, Пи-

гмалиону Бернарда Шоа...

Њен син Горан Марковић (Специјално васпитање, Национална класа, Мајстори, мајстори, Вариола вера, Сабирни центар, Тито и ја...) посветио јој је филм Турнеја.

За шесто место листе предлажем глумицу коју сам без трунке кајања могао да поставим и на прво место, а дами нико не замери, Милену Дравић, истинску хероину нашег филма.

Милена је рођена у Београду, на Дорћолу, прекопута Цркве Светог Александра невског. Ипак, први пут снима у Сарајеву. Словеначки редитељ Франтишеп Чап даје Милени улогу у свом филму Врата остају отворена, у продукцији Босна филма. Снимају током лета 1958, а филм је угледао светлост дана почетком 1959.

Већ 1962. снима филмове Прекобројна и Козару. Током шездесетих појавила се у готово четрдесет филмова, од којих је најупечатљивију ролу имала у партизанском спектаклу Битка на Неретви, Вељка Булајића, најскупљим филмом снимљеном у СФРЈ. Те 1969. био је номинован за Оскара, рамеуз рамеса Орсоном Велсом и Јулом Бринером.

Током седамдесетих снима серију Образ уз образ, заједно са својим трећим супругом Драганом Николићем, где су се у свакој од епизода као гости појављивале најпопуларније ТВ звезде Југосавије: Чкаља, Седморица младих, Ђорђе Бала-