Slovo poučitelno gospodina Georgїa Їoakima Colikofera, pri reformatovь obšestvu, nemeckoga predikatora, page 18

не шражи СЬ ГОБОренЪмЬ СВОИІЧЬ НИ ПОХЕЯЛу ни удивлѣнїе, томуе досша акога само други разумеду. Зашо найпре онь, самь у себи мисли да^е говорипш; тадисе свое мисли, у ясность, поредакь и у союзъ, пре него и другима сообди посшавиши, Никадь недае више него до иша. Не жели нити 'разумнїи ниши учекїи, ниши юудрїи него до есть, показатисе. Никадь не говори о стварма кое ни саыь не разумева; или ако кадь шо чини, онь чоезь то настои одь други до припиши и научити Онь се не срами казати да незна оно до незка; и дае ногово вЪжесшво у многимъ ведма ограничено : и зато дакле нетражи крозь кекакве високозвекуке, надувене, нЪму истомъ неуразумителке, тиши по случаю одь други узайшлЂне, таите и некакве чудновите необичне речи , као подъ некимь видомъ дубока значеня оне кокга слушаю огуглаши и заслепитпи; и тако свое невежество замсшати и сакриши. Онь избира и употреблява найлакше, найпознакїе и за сваку ведь найприсшоннїе речи и изговоре. Какосу годъ просше и чисше нЂгове мисли и чувствованія такое и нѢгово говоренѣ природно и неухидренно. Аколи кадь онь и придодае свомь говореню красоту, крепость, благородство и достоинство, а онь све то нимало више неупотребляна, разве колико сь разумителствоыь И ясностію обасшааши тоже. Ннкада онь не променюе