Službeni list Srpske književne zadruge
СТРАНА 50.
штено је да то учини накнадно; послаће му се само диплома добротворска, пошто књиге не тражи. — На питање неких повереника донето је ово начелно тумачење чл. 20. тач 8. иг. Правилника: повереници стичу право на добротворско признање односно на избор за добротворе по упису потребнога броја задругара (190 односно 250), како за наредна кола, шако и за ранија ; допуна ће се ова унети у Правилник. — Благајнику е допуштено да, уз доплату до 150 дин., замени стару касу новом. — На молбу г. Живојина О. Дачића, уредника Народних Новина, одлучено је: 1. уступа се г. Ж. О. Дачићу стим да он то право не може пренети на другога, него да га врати Задрузи, ако с предузећем не би успео; ако пак за три године не би г. Дачић могао издати ни једне нове свеске, право се издавања Н. Књиге враћа Задрузи само собом; 2.непрода-
право издавање Народне Књиге |
СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА
тих 220.000 примерака 1 свеске Н. Књиге усту- |
пају се г. Дачићу за 746,57 дин. колико је
Задруга мање примила за те књиге, него што |
је утрошила на хартију, штампу и повез, с тим
да г. Дачић узме све примерке за готов новац; |
3. ако буде г. Дачић узео ове књиге, објавити то преко листа, да се повереници на даље обраћају њему за њих. | Састанак 7. марта 1909. године. — Пошто је примљен ранији записник, одлучено је, по предлогу благајникову, да се, с обзиром на то што после 18. ов. мес. можемо остати без трго-
винскога уговора с Аустро-Угарском, у магацин |
Задругин у Земуну пренесе до 50 комплета оних кола, од којих Задруга има повише. Утврђена је одлука књижевног одсека о допуни чл. 27. Правилника Задругина овако: а) о сваком спису, који се понуди Задрузи за издања мора у књижевном одсеку поднети писмени реферат један или, по нахођењу књи- | жевнога одсека, два референта; 6) реферати о поднесеним списима, и примљеним и неприм-
РА
БРОЈ 6.
љеним, хоноришу се из благајнице Српске Књижевне Задруге одсеком, по предлогу књижев-. нога одсека, а по одлуци главнога одбора;: хонорар се исплаћује, пошто се реферат штампа 4 у службеном листу Задругину; в) о одлуци овој известити наредну годишњу скупштину, па је:
примењивати тек, када је ова прими к знању,
+
ај) и и
П. Књижевнога одсека. a
(Састанак 20. фебруара 1909. године. — Пошто су примљени и потписани записници ранија два састанка, одлучено је, према прочитаном реферату члана г. Павла Поповића, да. се Липе, приповетка Јосипа Јурчића, у преводу | С. Кончара не прими у издања Задругина. — Исто · је тако, према писменом реферату члана г. Драг. Костића, одлучено да се не прими приповетка Из харема у харем од г. Михаила. Вељића. — Усвојен јенацрт за допуну чл. 27. Правилника Задругина о хонорисању реферата, који су израдили чланови г. г. Боривоје Ј. Поповић, Драгомир М. Јанковић и Јеремија Живановић. — Новеле Милутина М. Ускоковића дате су на оцену члановима, г. г. Боривоју Ј. Поповићу и Павлу Поповићу. — Одг. Данила Петрановића из Шибеника, који нуди Задрузи списе свога деда Божидара Петрановића, тражено је да пошаље списак и опис понуђених рукописа, или који од њих, ради огледа.
Ш. Економскога одсека.
(Састанак 7. фебруара 1909. год. — Извршен преглед благајнице за јануар.
Састанак 7. марта 1909. год. — Извршен преглед благајнице за фебруар.
ТУ. Народнога одбора.
Састанак 7. фебруара 1909. год. — Извршен преглед благајнице за јануар.
(Састанак 7. марта 1909. год. — Извршен преглед благајнице за фебруар.
7: пи
Реферати о понуђеним делима. [. Реферат г. Јов. Н. Томића о делу П. Орсија, Капа Модетпа.
Примио сам још у своје време дело Пе-
тра Орсија, Гађа Модегпа, stona degli ultimi | 150 anni fino alla assunzione al trono di Vittorio
Етапџшеје Ш и с њиме неколико одељака у
| | i
преводу г. Миодрага Ристића, професора, пре- |
гледао сам обоје, и тек сад, мало слободнији
од других послова, стижем да Одбору подне- |
сем свој суд о њима. ,
Историјски списи који обухватају читав један период, као што је овај, махом су компилативног карактера, и много ређе оригинални. Али Орсијев спис спада у ову другу |
групу и представља озбиљан рад. На први поглед то се види по врло обилатој библиографији дела којима се писац служио, наведеној на крају списа, и тај се суд утврђује кад се спис пажљиво проучи, јер и начин излагања факата и њихово везивање и процена догађаја па и целокупна обрада једног од најтежих предмета у новој историји јевропских држава у целини, коју је иначе тешко извести, показује озбиљност посла. Јер познато је како је Историја Италије и за ранија столећа, а још више за последњих 150 година, врло тешка за 06-