Službeni list Srpske književne zadruge

СТРАНА 62.

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА

БРОЈ 7.

споменик Доситеју морао бити не обична само статуа, већ дело монументалне вредности. Остале је тачке врло лако извести, осем поменуте прве, паи осме (подизање дома); обе заједно у толико теже. Морало би се, према материјалној могућности, бирати између њих двеју. Он би пак много пре био за осму, јер је она потребнија, па и много остварљивија. Сав рад за прославу треба сконцентровати на ту тачку, на подизање дома Доситејева, Српска Књижевна Задруга са Грађанском Касином, која такође има свога капитала, и с осталим београдским културним друштвима, која сва осећају преку потребу за једним домом, моглаби удруженим средствима, а с помоћу државе и народа српскога, и подићи такав дом, какав се замишља у нацрту.

Председник тумачи дасе споменик и дом не морају подићи одмах, за једну, за идућу годину, него би остало на извршењу више година. Прослава остала, како ће се, према нацрту, извршити идуће године, била би сасвим обична без споменика и дома, јер ће она проћи за неколико дана, а споменик и дом остају и после као видан, трајан знак наше захвалности. А није немогућно и обе те тачке извести, јер у прослави неће учествовати само Краљевина Србија него и сви српски крајеви. Ту ће бити прилика да се и они одуже Доситеју, великом учитељу и просветитељу, који је књиге своје писао за све српске крајеве. Споменик треба задржати, то је облигатна тачка, Зебе и он од недовољног, слабог одзива, али може и боље испасти него што смо се надали; може се и приликом ове прославе, као оно при обнови гроба Доситејева, наћи који велики добротвор и узети један део трошкова на себе. Е

Г. Гаврило Јовановић истиче значај Обрадовића, који ће се до године прослављати не само у Београду него и на Цетињу, и у Новоме Саду, и у Сарајеву, и у свима центрима српским, па и југословенским. Главно је питање, шта ће Шумадија, Краљевина Србија, учинити трећем хероју Народнога Устанка, јер Србија мора у тој прослави имати највишу реч, створити смисао и датимогућност за прославу Доситеја, тога човека еруптивне снаге, који је створио препород у нашем народном животу. Ова прослава не може никако бити без учешћа званичне Србије и града Београда, јер је Доситеј био и први министар просвете у обновљеној Србији и творац првих српских школа у Београду. Прослава његова треба да се одликује од свих других нечим, што би било учињено само за Доситеја и ни за кога другога, а у духу исмеру његова рада. Предлаже да се под његовим именом створи у Београду једна јавна библиошека за народ.

Гца Савка Радичевићева истиче потребу једне књижнице за народ. Као секретар Друштва Књегиње ЈЉубице зна врло добро, колико је народ жељан српских књига, нарочито онај из Старе Србије и Маћедоније. Друштво се њено одзива колико може, набавља књиге од свуда, али, и поред најбоље воље, може задовољити само врло мали део тражње. Предлаже да се у спомен Доситеју створи установа за оснивање књижница народних и штампање јевтиних књига за народ.

ГТредседник напомиње да су и многа друштва, којима је упућена окружница Задругина о прослави Доситејевој, износила такав предлог о фонду за популарна издања, али га главни одбор није унео у нацрт стога, што је налазио да се потреба народна за књигом, у овај мах, прилично задовољава. Није потребно оснивати и нарочити фонд за штампање књига за народ; то је општи задатак целе књижевности. У народ растурају књиге, као што је познато, многе установе и лица, и Српска Књижевна Задруга шаље своје књиге у све крајеве; она сама растурила је толике хиљаде књига. У Старој Србији и Маћедонији, у свима знатнијим местима, сад су се, под повољним приликама, саме по себи створиле књижарнице. Зна н. пр. за Народне Песме у издању фонда Радивојевићева да се свуда траже и шаљу. За оснивање пак нарочитог још фонда требало би две до три стотине хиљаде динара, а то би, поред споменика и дома, било врло много.

Г. Хенрик Лилер, и ако члан. Задругине управе, мора се у овоме питању донекле одвојити од управе, јер га на то гоне и његово убеђење и одговори, које је Задруга добила од разних културних друштава,

којима се обратила с питањем: како би и на

који би начин најбоље требало обележити Доситејеву прославу. Он иначе у свему усваја предлог управин, само налази да му треба лодати још једну тачку: оснивање фонда за народно просвећивање. Од 18 опширнијих одговора 8 траже оснивање тога фонда, међу њима друштво „Просвјета“ у Сарајеву (које је на основу нашега питања и само вршило анкету у Босни и Херцеговини, те његов одговор има нарочити значај), Срп. Читаоница у Коњицу, „Побратимство“ у Сарајеву, Добротворна Задруга Српкиња у Сарајеву, Срп. Читаоница у Лијевну, Читаоница у Ваљеву, чији се одговори нарочито истичу опширношћу и разложношћу. Споменицу траже само 4 одговора, предавања о Доситеју само 4, дом само 8, а споменик само 1 одговор. О тим одговорима морамо водити рачуна, када смо тражили мишљење тих друштава, која нам треба да помогну и у извршењу овога посла. Он тражење