Službeni list Srpske književne zadruge

aa:

Ка та

Изводи из

1. Главнога одбора.

Састанак 6. марта 1910. год. — По прочитаним понудама за коричење Забавника, одлучено је повезивање Забавника уступити фабрици Александра Мојсиловића и Комп. по цени 0:85 дин. за свескедо 25 табака, а по 0:40 дин, за свеске до 30 табака. — По благајникову предлогу одлучено је, ради састава биланса, магацин проценити у половину продајне цене. — Исто је тако, ради састава биланса, одлу-

чено да се од вредности куће Задругине отпи- |

ше, према суми обезбеђења, педесети део вре-

дности саме куће, т. ј. 600 динара годишње. — |

Дан годишње скупштине одређен је за 25.

април. — Одлучено је наручити 2000 примера |

диплома по цени од 2250 марака. — По благајникову реферату одлучено је тужити суду два повереника, који неће лепим да плате дуг.

— Примљено је к знању да Српска Краљевска | | реп -

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА

СТРАНА 65.

записника.

Академија уступа Задрузи у будуће по 10.000 примерака књига из Стаменковићеве Задужбине за све задругаре у Србији и ван ње. — По благајникову реферату одлучено је добротворима, који од једном положе цео улог, поклонити или три од ранијих кола, које Задруга одреди, или двадесет посебних свезака по избору Задругину.

· — Примљен је к знању реферат о кретању

задругара ХУП! кола.

- 2. Економскога одсека.

Састанак 6. марта 1910. год. — Извршен је преглед благајнице за месец фебруар ове године.

3. Надзорнога одбора.

Састанак 6. марта 1910. год. — Извршен је преглед благајнице за месец фебруар ове године.

Читуља. т Стева Страјинић

повереник и добротвор Српске Књижевне Задруге.

(У место венца на свежу хумку Стевинога гроба.)

(Стева је потомак стара српске ратарске породице осечке, која се по казивању пре стотинак година доселила у Осек из Бана у Барањи. Ако је веровати предању, сачувану у породици Страјинића, вуче она лозу од прослављенога у српским народним песмама јунака — Страхињића-бана.

Стева је угледао светло Божје у Осеку, главном граду питоме Славоније, у доњој вароши, у Петковој улици, 26. декембра 1860. год. Отац му се зваше Јоца, а мати Даша (Даринка). Мати му беше родом из Даша. Беше то паметна, честита и вредна жена. Стева је једва упамтио свога оца. Тек се беше родио, а отац му мораде отићи на војску у Италију. Вративши се отуд, измучен од претрпљених ратничких штрапаца, наскоро умре (1870.) у цвету младости своје. Стева је имао још једну сестру — Даницу — млађу од себе, која је била удана у Осеку, али је још млада умрла. Сва је срећа била, да је Стева имао још живог деду по оцу — Цвијана, часна, вредна и разборита старца, који је по смрти Стевиног оца Јоце узео на себе лужност, да брине бригу за

снају и двоје њене сирочади. Али и то не потраја дуго. И деда Цвијан умре (1871.), и Стевина мати Даша понесе бреме бриге на својим плећима, и понела га је и носила онако, како га може да понесе и сваки добар домаћин. Мудра и вредна Даша водила је кућу тако, да њена деца нису осећала никакве оскудице. Стева сврши српску основну школуи пође у гимназију. Кад букну српско-турски рат беше Стева у У! разреду гимназије. Убојни поклич српски живо је деловао на млађано срце Стевино, које је пламтело патриотизмом. Пред конац школске године — баш о Духовима — наједаред нестаде Стеве из Осека. Крадом беше отишао у добровољце у Београд. Кукавна мати његова полети лађом за њим, нађе га у Београду, и доведе га кући пре него што је и омирисао ратни барут. У школу није хтео више. Тадањи градоначелник осечки пок. Никола Живановић Србин прими га у градску службу. Ну ова се Стеви није свидела, стога пређе краљевскоме судбеноместолу иту остадеу писарској служби све до год. 1900. У том времену се Стева и оженио Софијом рођ, Ше-