Službeni list Srpske književne zadruge

} ~

ЈЕ з i. i

i .

: ;

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ Е

СРПСКЕ КЊИ

Београд, 1.

ЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ

септембра 1909.

Позив на упис за XVIII коло (1909.).

Осамнаесто редовно коло књига Српске Књижевне Задруге доштампава се, а до половине септембра месеца биће укоричено, тако да ће се од 1. октобра почети и разашиљање задру-

гарима, како то прописује пословник Задругин. |

У осамнаестоме колу ови су списи:

1. Песме Војислава Ј. Илића, друга половина, у којој су, поред краћих, већином пригодних, хумористичних песама Илићевих, сви већи спевови његови, епски и драмски.

2. Пауци, роман Ива Ћипика, из живота нашега народа у Приморју.

3. Драматски списи Јована Ст. Поповића,

књига Ш, у којој су до сад нигде нештампане |

комедије његове, с предговором др. Ј. Скерлића. 4. Милићевића Књига, са животописом ње-

говим и прегледом његова рада, научнога и |

приповедачкога, од др. Тихомиља Р. Ђорђевића и Јеремије Живановића. -

5. Ловчеви Записи, од Ивана С. Тургењева, у преводу професора др. Јована Максимовића, друга половина.

6. Нова Италија од Пиетра Орсија, у преводу професора Миодрага Ристића, са лико-

вима људи, знаменитих за стварање нове, ује- | дињене Италије и двема историјским картама, |

које показују ток тога уједињавања.

Да не би умањила утицај онако корисне.

књиге, као што је Нова Италија, управа је изменила своју ранију намеру о дељењу њену у два кола, ово и наредно, и дала је целу у овом колу, али је обележила као две свеске (125. и 126.), јер је нарасла на 24 штампана табака. Седма књига, Критичке Студије др. Љубомира Недића, књига Ш, остављена је према томе за наредно коло, јер би се њоме пребацио и највећи број табака (90), који је одређен Правилима Задругиним за једно коло.

Управа се Српске Књижевне Задруге ста- |

рала да у овоме колу, поред пријатне и нове забаве (прештампава се, строго узевши, само једна књига Милићевића), даде и поуке, каква је народу нашему, у данашњим приликама, не-

опходно потребна; и нада се да ће овим колом књига задовољити потребу и најширих и највиших кругова својих читалаца, те тако стећи још већи број задругара.

Полазећи с те основе, управа Задругина моли све вредне и заузимљиве поверенике, да настану да ове године упишу још много више задругара, како би се наша књига из године у годину растурала у све већем броју и у све даље и забаченије крајеве Српства. Задруга и повереници не смеју се задовољити лањским бројем: поред већ више или мање поузданих старих задругара треба Задрузи и задругарскога подмлатка и нових извора. С тога нека повереници настану да у своме месту нађу поред досадашњих и нове задругаре, а нека уз то распростру свој рад и на околна места, у којима још нису имали задругара. Задруга је услед тешких прилика, које су за нашу књигу зимус настале у неким неослобођеним крајевима Српства, изгубила ове године приличан број задругара, који ваља надокнадити са других страна. Нека с тога наши вредни повереници неуморно и по неколико пута закуцају на свака српска врата, па ће број задругара стално расти, а Задруга се све више снажити, да свој културни задатак врши све силније. Број задругара лањскога, ХУП, кола дошао је до душе опет до близу- 7.000, али је тај број још увек недовољан према културној снази српскога народа. Повереници треба да су прожети уверењем, да они нису обични продавци, већ културни радници свога народа, коме овим послом дају добру и јевтину књигу. Нарочито то треба да имају на уму свештеници и учитељи народни, којима растурање оваквих књига спада у најзахвалније послове њихова великога културнога задатка. Када наши повереници буду и сами тако схватили овај поверенички посао иако га тако буду представили и купцима, несумњиво ће се број задругара за кратко време удвостручити, те учинити да се и тиме српски

народ изједначи са својим хрватским братом,