Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

попнем'Ь се на високу еиіпє багдата пла Нину за провести тай данЪ у размишливаню благодѣтелкоіЪ божїегѣ стЕореня у іі о свачему многомйлостивога промисла. ОтпочиваюѢи мало на средЪ -планине и прохлаждаваіоѣисе одЪ‘ стране сѣверпе.тиходишуѣимѣ ЗефиромЪ паднемЪ у дубоко зашшХВнїе о краткости человеческога^живота, и о суети нѣгови на земли желанія; као да мксли даѣе овде до века живиши. И тако прелазеѢн са едне мисли на другу, како неки умиру иоше у- утроби материной, а некн у зеленой младости ; аколи ко и до сто и више година доживи, и то кадЪ проѢе, у нипіа се обрати. О овомЪ размишляваюѢи, немогахЪ се уздержати да сЪ воздиханїемЪ не речемЪ. Во истину суета ѳ человѣчески животѣ 1 то нїе животЪ него санЪ! ово изрекши погледамЪ на верхѣ планине; гди упазимЪ млада, красновидна, у пастирскомЪ одѣянію момка. ОнЪ у руци Флуру држаше,. и како ме смотри да га я гледамЪ, метне то музическо орудіе на устна своя и почне свирати. Гласѣ свирѣли нѣгове &яше неизказано сладакѣ, и тако многоразличногѣ пременѣнїя и согласія, да я не памѢахЪ, да самѣ и кадЪ у животу шргодЪ, овой неизреченой сладости приличію чуо. ВозхишенЪ и возстргнутЪ овимЪ пресладкимѣ срцепронзаюшдшѣ согласіемъ, помислимѣ у себи: овакова мора бити небесна музика! мое се срце одѣ презѣлиога разтопляваше услажденія, сузе умилѣшя потеку ми изЪ очію , нити могахѣ изговарати