Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

<58 веіцма диче и поносе, нису баремЪ толгаш благополучни, колико су они іцосе о шомЪ муче, злополучни: какавЪ ѳ суетни санЪ человечески животЪ ! и будуѣи да се толика разностЪ меѣю створенѢмЪ наодн, како'ће мо ми руку и разположенїе творид безпристрастнимЪ и справедливимЪ нареѢи?... у исто време кадЪ се на-ови начинѣ мое мисліг млогоусугубляваху; и размишляваюѣи а я многоразлични недостатки и о мени видимимЪ науредностима у естеству наоѢахЪ я по моей Намети, да би се много кое іца, н другояче и болѣ учинити и разположити било могло. КадЪ внезапу почувствуемъ я неко чрєзвичанно у моимЪ чувствамъ премененіе : еокакЪ, и по нѣму угнѣтаеми народѣ > и савЪ градЪ Мека изчезну испредЪ очїю мои. НаѢємсе на брду едне планине седеѣи, и упазимЪ сЪ десне стране видѣ Ангела Азорана изобличителя. ужаснемсе при овомЪ видѣнію: готовѣ всѢЪ припасти, и негодованіе нѣгово сЪ опроіценя прошеніемъ утолити, чуемЪ да ми рече, да тако у миру седимЪ, да слушамЪ и гледамЪ. АлметЪ ! приложи онЪ. Ти си живошЪ свой размншлѣшю посветіо, и всегда си желїо сЪ разумомЪ своимЪ неразумне, изЪ заблужденія прелести извести, и продерзливе одЪ пропасти злобе отвратити: Али си ши книгу естества безЪ доволног’Ь разумѣнія читао. Она Ѣе се садѣ предЪ тобомЪ отворить Внимай и умудрисе!... При овимЪ речма погледши я предасе, угледамЪ едну ограду тако красну, како ііз,о описую едемски верто -