Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

6д то-градЪ. ПосредЪ ове ограде, пружашесе еданЪ зеленЪ путЪа при концу овога бяше пустиня, преко кое представляшесе непровидима мрачностЪ ? овай путЪ бяше сЪ свакога рода древеси осѢнѢнЪ, коя у исшо време сЪ цве'ІіемЪ и шобнлнимЪ покривена бяху плодомЪ. Множество бєзчиелено птица, на гранами ови древеса сладко пояху. Сву равнину ове ограде, многовидно по зеленой травици іі,веѣе украшаваше, и савЪ воздухЪ мирисомЪ своимЪ облагоухавашеСЬ едне сшране овога пута, кристзловидни потокЪ, по измеїіу зелени меѣица са свиткимЪ своимЪ теченіемъ по златномЪ песку шуіцаше, и гдигди малена езерца сЪ различнимЪ водни струя скаканѢмЪ саставляше. СЪ друге стране холмиѣи неки сЪ гроздошобилними посдѣени лозами и сЪ некаковимЬ у себи петцерами, превесело и удивително очима позоршце предлагаху. СЪ неизреченимЪ услажденіемъ смашраюЪи я на ово восхитителнога удивленія место, упазимЪ на средЪ ЕишеописаномЪ путу еднохЪ дубоко замишлЂногЪ човека . Овай држаше прекріцене руке у нВдри, нѣгове очи и ми-сли земли бїяху прилђпл'Вне, видЪ нВговЪ издаваше печалЪ и ужасЪ. Тежко уздишуііи обазреобисе онЪ кадЪ кадЪ око себе. Угрозїобисе кадЪ би годЪ погледао на предЪ собомЪ лежеѣу пусти то; хотеоби стати, Алига Некакова невидима сила тамо потезаше... Коя ѳ ономЪ човеку люта неволя’ помислимЪ у себи : да у шаковоиЪ месту никаква нечувсшвуе увеселЪнїя: и хо'ћяхЪ усудишисеодЪ Азора о шомЪизлснЪше проси -