Spomenica Beogradskog pevačkog društva : prilikom proslave pedesetogodišnjice 25. maja 1903. god.

15

Године 19856. дигне се из Карловаца да обиђе знатнија српска места. На том путу пратио га је његов пријатељ Стева Тодоровић. Најпре дођоше у Београд, где их Београдско Певачко Друштво срдачно дочека. Оно их је у њиховом задатку донекле и потпомагало и изабрало обојицу за своје почасне чланове, али није хтело суделовати на концерту који је Станковић приредио. На том концерту изводио је (Станковић на клавиру необичном вештином која је заносила слушаоце вариације на српске народне песме, које је био сам компоновао. Е

Посета Отанковићева у Београду не остане без утицаја на рад и правац у Београдском Певачком Друштву. Јер његове композиције не само што су "придобиле српски свет за музику, и отвориле му вољу к тој уметности, него су показале имаовину народну у том погледу и изнеле је на углед. (0 тога, одмах по његовом доласку неки чланови Београдског Певачког Друштва хтедоше да се почну учити и певати у Друштву композиције Станковићеве, али већина се стане томе опирати, омаловажавајући те лепе и значајне песмице, просто хармонисане. Међу члановима поборницима, (танковићевог правца био је члан Друштва Стева Тодоровић, који, увидевши да би свака даља борба била узалудна, образује, засебну дружину од ђака из Лицеја и Гимназије, те с њом прихвати правац Отанковићев. Чланови те дружине беху: Јован Максимовић, Милош Милојевић, Глигорије Миловановић, Јеврем Андоновић, Ђорђе Петровић, Иван Вукићевић, Михаило Недељковић, Јанићије (Милан) Кујунџић, Чедомир Мијатовић, „Љубомир Каљевић, Манојло Марић, Лука М. Марић, Стеван Р. Поповић, Марко Вуковић, Михаило Илић, Пера Марковић, Пера Пантелић и Чика Сараф Костић,

После неког времена јавља се та дружина нај"пре у цркви а за тим и у грађанству. Како црквене тако и народне мелодије беху народу приступачније, те на брзо задобише наклоност не само Београђана, него и виших кругова. Тако је 1860. године тадашњи Престолонаследник пок. Кнез Михаило