Spomenica Beogradskog pevačkog društva : prilikom proslave pedesetogodišnjice 25. maja 1903. god.

46

помогло и то што је на захтев Кнегиње Наталије, осам чланова певало од почетка ове године у цркви Св. Наталије сваке недеље за време литургије, а за награду од 600 динара годишње, чиме су увећани били друштвени приходи.

Ове године имамо да забележимо две новине. Друштво је образовало стални мешовити хор (до тога доба мешовити хор појављивао се само по потреби), с којим почиње излазити на јавнсст. Чланица је било испрва једанаест. Прве продукције у мешовитом хору биле су: „Крстоносци“ од Базена; „Хајкачи“ од Бироа; „Руске народне песме“, „Звезда“ од Топаловића; „Реците ми ветрови“ од Пруха; итд. Поред тога певала се Рандхартингерова литурђија. Доцније Друштво је све више певало хорове у мешовитом хору, док није на послетку мушки хор скоро са свим потиснут.

Исте се године јављају први пут друштвене значке, које су раздате свима редовним члановима.

Као сваке тако п ове године Друштво се одазива позиву разних друштава и удружења, једнима да увелича приређене свечаности, другима да припомогне својим суделовањем, те да им од забаве остане већа корист. Тако се одазвало молби: одбора Чупићеве Задужбине, Општине Београдске, управе Народног Позоришта, друштва „Побратимства“ итд.

Ове последње две године хоровођа је био Стеван Шрам, човек вредан и одан своме послу. Он је поред неуморног председника Стеве Тодоровића доста допринео да се Друштво консолидује, да образује мешовити хор, који је он после предао своме наследнику г. Јосифу Маринковићу.

1851. Шрам је иступио из Друштва 1881. године, а до доласка Јосифа Маринковића заступао га је у дужности пок. Пера Димић (чика Пера) коме се Друштво захвали изабравши га за почасног члана. У овој години Друштво пије показало велике делатности, и ако је чика Пера, према својим силама, чинио колико је могао да одговори својој дужности, те поред два села, две забаве и једног концерта у Народном