Spomenica Beogradskog pevačkog društva : prilikom proslave pedesetogodišnjice 25. maja 1903. god.

то

После опхода. отидосмо натраг на лађу на ру= чак, одакле смо имали поћи корпоративно, послеподне, да положимо наше венце на споменик Гундулића, кад нам већ није било. допуштено учинити то на заједничком опходу. |

Окуп свију Срба беше заказан за пет сахата у Гружу. Тачно у одређено време искуписмо се сви до једнога. Дивно беше погледати искупљену браћу и сестре, нарочито оне у красном народном оделу, просто да ти око засуви од велике радости. Ту ти беху Срби мал не из свих српских земаља. дасту-

пљени беху: Далмација, Дубровник и Бока, Црна. Гора, Херцеговина п Босна, Војводина и Краљевина.

Србија. Беше и један Србин из Старе Србије и један брат мухамеданац из Херцеговине.

Наш председник не могаше срцу одолети, а да поједине групе Херцеговаца, Бокеља, Прногораца. и наших женскиња не фотографитше. И баш кад је снимао једну дивно измешану групу, а миш се остали постројавасмо, појавише се браћа Хрвати.

Постројисмо се и кретосмо се. Сви озбиљни, мирни и достојанствени. Напред пђаху један Црногорац и један Бокељ са српеким тробојкама у рукама. да њима паше другарице у народном оделу, а за овима остале;госпођице и госпође, па мушкиње све у свечаном оделу, и с олличијама, измешани, од времена на време вичући мирно и одмерено: „/Ли-

вео српски Дубровник! Слава српском песнику, Јаву

Г умдулићу! /ивело Српство!“ Низ беше веома пмпозантан, скоро невиђен. Од Гружа до Дубровника има по сахата, сав тај простор беху наши превршили; и докле први улажаху већ у град, дотле се последњи још п не кретоше из Гружа. По мишљењу истинитих и непристрасних људи, само поход у Дубровник силнога цара Душана ако је могао бити величанственији! При постројењу видесмо где гомила страног света једнако само пазгледа венац Његовог Величанства Краља Александра. Кад беше све готово, попе се председник на пједестал и приказавши сребрни венац „Београдеког Перачког Друштва“ положи га уз одушевљено одобравање.

А“