Spomenica Beogradskog pevačkog društva : prilikom proslave pedesetogodišnjice 25. maja 1903. god.

1

У тај мах се захори већ у напред нарочито спремљена дивна песма: „Химна Гундулићева“, коју отпева наше Певачко Друштво, складно и дивно, уз опште најбурније одобравање; и баш кад хтеде Цветић, изасланик и представник Краљ. Срп. Нар. Позоришта, који се већ био попео на пједестал, заустити да прочита „Гундулићев завет“, грунуше одборници из приређивачког одбора, и усплахирени рекоше: „Молим вас, не смије се, не смије! није у програму.“ А у усти мах створи се ту и шеф полиције, те сав дршћући рече: „Забрањујем. Не смије се ништа читати, ништа говорити, није у програму !“

Сутра дан, у уторник, беше Видов-дан. Искуписмо се у лепој и пространој цркви нашој. Чинодејствовао је г. владика которски с неколико свештеника, а наше Београдско Певачко Друштво певало је ванредно лепо. Тако одадосмо и достојну пошту нашим погинулим дивовима на Косову. Црква и све удице око пркве беху препуњене светом, који с ванредном пажњом и побожношћу слушаше црквено певање. После службе искуписмо се у српску „Штионицу“, у стару палату песника Ива Гундулића. Поче певање нашега Друштва, на општу молбу. Ове живо раздрага се и запљеска, како у препуним простори-. јама штионице, тако и у пренуним околним улицама. Чинило се као да су се сви гости дубровачки искупили у штионици и око ње.

После подне донесе брод „Дубровачког Друштва“, „Бојана“, огроман број Орба из градске мале луке, на около у Груж. Изађоше на обалу, где им се ми остали Орби придружисмо. Множина наша беше заузела сву обалу великог залива у Гружу. Са заставама српским напред, исто онако као и јуче, величанствен поход упути се на гроб другога великога српског дубровачког песника, Меда Пуцића. Кренусмо се, кад искрену Маројчић и пита Орбе: куда ће; Одговара се: на гроб Меда Пуцића. Маројчић забрањује, јер није у програму. Одговара му се да се гробови могу похађати и изван програма и без допуштења, полипијског. Маројчић наново забрањује жандармским