Spomenica Beogradskog pevačkog društva : prilikom proslave pedesetogodišnjice 25. maja 1903. god.

12

бајонетима. Посредује барон Живковић и оштро казује Маројчићу своје разлоге. Допушта се уз пратњу жандарма. Мирно и достојанствено кретосмо се уз брдо на Лапад. У гробљу заугеше певачи простор око гробова дубровачког племства. Остало гробље, зидове и сав простор око гробља заузеше Срби. Полаже се венац на Медов гроб.

Пошто је српеко певачко друштво „Јединство“ отпевало „Вјечнаја памјат“, др. Влалимир Тројановић, из Боке Которске, ставши спрам гроба, рекао је од прилике ово:

„Овај жарки пољубац (говорник клече и пољуби гроб), пољубац је целог Орпства, које се ево из свих крајева наше велике српске отаџбине скупило ла се сети овог светог места где у српској земљи, у сени чипреса, лавора и маслине сниваш, бесмртни, вечни санак.

Омладина твоја српска и народ приступа да се поклони генију твоме. Приступа к светлом гробу баш данас кад великом српском песнику Гундулићу, твом старијем другу, који је теби, о Медо, оставио српеку Сунчанипцу, споменик открива. Бесмртни песниче, твој слободни дух, твоје велико српско срце храбри нас,јер песма твоја са висина свемогућим гласом силно нас зове, да учимо и да се уздамо у бољу будућност народа српског, који си ти, верни, бесмртни син његов увек прослављао.

Пре десет година с овог истог места — кад тебе, о славни, у гроб положисмо, кад Дубровник, "твој српски град, омладина и цео народ горко плакаше што занемише твоја златна уста, — први приступи твој гласовити ђак а наш велики учитељ Петар Будмани, који савладавши велике јаде у народној тузи овако свечано рече: „Бесамртни учитељу мој Медо, заклињем ти се да ћемо увек твојим стопама „следити док нам год ускуца ово српско срце.“

И где данас, ово Орпетва твог на гробу твоме; ево наб да се још једном, враћајући се испред Гундулићева кипа, закунемо теби да ћемо следити твојим стопама, да ћемо чувати твој п наш српски