Spomenica Beogradskog pevačkog društva : prilikom proslave pedesetogodišnjice 25. maja 1903. god.

7-+

поновити: на борбу, коју против једнокрвне браће водимо, не гони нас мржња, гони нас, сили нас, само борба за одржање!

Дубровачка омладина, господо, све оне који јој пребацују да је на кривом путу, да је погрешан рад, води на ово место, показује им овај свети гроб, сећа их на рад покојника чији је пепео у овој груди дубровачке земље сахрањен, и каже им: поклоните се Медовој успомени.

Хвала вам пак, браћо, да сте ви, већином православни, похитали овамо да прославите католика Гундулића, и дошли данас да извршите овај акт пиетета према другоме великоме католику. Хвала вам, браћо, јер сте тим најбоље доказали како је лажна и нетемељита завада да нас вера дели (Гласови: не дели).

Слава Меду !“

На ове речи наста неописано одушевљење; сви се говорнику примичу да га у лице пољубе, да му захвале, да се о њим рукују, док га од једном прихватише и подигоше у висб и тако га триумфално изнесоше из гробља, аза њим оде сав остали народ уз непрекидно клицање: Олава Меду Пуцићу! Живео др. Влахо Матијевић!

Истим редом Срби се вратише под заставама у Груж.

Брод „Бојана“, на коме је приређивачки одбор спремио разне дивне ђаконије и најстарије дубровачко вино, стоји спреман да прими Орбе. Велики број Срба укрцава се у брод, брод полази под српском заставом на Ријеку, где утиче Требишница у море. Наше Друштво пева лепе српске песме. Ријека одјекује. Наздравља се и кличе: „/Ливељи Срби „Дубровчани! уКивела српска Ријека! (Слава Гундулићу! Кивело Српство!“ ( обе обале одјекују отпоздрави: „лЛивељли Срби из Краљевине! /Кивело Српство! А са дивног старог летњака бивших председника републике дубровачке — својине браће Папи, од којих је један капетан на нашем броду „Бојана“ — грме прангије, те нас поздрав-

њ