Spomenica Beogradskog pevačkog društva : prilikom proslave pedesetogodišnjice 25. maja 1903. god.

љају. Ми одговоримо узвицима: „лЛивели Срби. браћа Пати.“ Препуне барке народа, који се већ. враћаше са светковине пролазе поред нас и поздраввљају нас. Пева се, прангије грме, весели се Српство! Мрак се почео спуштати, осветљавање отпочеали прангије једнако грмише и из летњака на обалама поздрављаху нас непрестано. Пловљасмо већ. у луку грушку, а поздрави и прангије још нас поздрављаху. Кад ступисмо у луку — какав величанствен призор! Ови бродови дивно осветљени. Ототинама барки и барчица њихових сјајно осветљених, међу којима најлепше беше осветљена барка опште“ познатог одличног Орбина г. Нике Бошковића, који је као члан приређивачког одбора, својом ван едном гостољубивошћу, сваки дан позивао у своју дивну вилу, јединствену у Дубровнику, многе одличне Србе из разних крајева и господски их гостио; у тој барци којој се с децом својом и са својом ујном возила госпођа А. Константиновићка. Ове куће и летњаци дивно осветљени. Па тек галеђанте, по млетачки, као какав сјајан лабуд, плови тихо и нечујно. Сав Груж у пламену. Заиста ретко осветљење. То беше тако дивно и чаробно да сене да ни исказати.

Тога вечера беше код нас необично весело на броду. Певало се, играло и свирало. Беше код нас неколицина браће скоро из свих српских крајева, па и један брат мухамеданац, који је с највећим одушевљењем играо наше лепе игре. — Усред весеља изненадише нас мили и одлични гости. Дође нам на брод министар резидент француске републике б госпођом и министар резидент турски с неким дамама, који су обојица акредитовани на Цетињу. После приказа и малог разговора устаде г. Ов. Николајевић, и на француском језику дивном беседом поздрави миле госте. Ми остали поздрависмо их са. три пута: „Живели!“ На то устаде министар франпуски и врло узбуђено захвали се на тако пријатељском пријему, изјавивши своје особите симпатије за српски народ и његову будућност. Сад тек загрмише узвици: „Љивела Франпуска!“, а наше Друш--