Spomenica dvadesetpetogodišnjice srpskih državnih železnica : od 3. septembra 1884 do 3. septembra 1909. god.

Железница ће ова ићи долинама: Топчидера, Кубршнице, Јасенице и Мораве, па преко Јагодина, Ћуприје, Параћина, Делиграда и Алексинца до на границу, где ће се везати са железницом Турском.

Министри грађевина и финансија овлашћују се, да за дефинитивно проучавање те трасе железничке, могу учинити из државне касе издатак у суми 700.000 гроша пореских. Препоручујемо и т. д.

М. М. Обреновић с. р.

Министар Грађевина:

М. Марић с. р. Министар Финансија:

Чед. Мијатовић с. р.

(Одмах после донетог овог закона, министарство грађевина позвало је француског инжењера Понсена, који је до 1875. г. уз припомоћ страних и наших инжењера израдио прву железничку трасу од Београда долином Мораве до Алексинца. Та Понсенова траса послужила је доцније као основица за дефинитивну трасу наше главне пруге Београд-Ниш.

1976. г. приступљено је проучавању трасе од Ђуниса долином Мораве до Ристовца и долином Нишаве до Бугарске границе. За руковаоца ових радова позват је био инжињерски саветник из Загреба Августин, који је до Новембра исте године израдио генерални план са предрачуном једне и друге пруге.

После оног горњег закона и студија, које су прошле као и сви други закони, на Берлинском Конгресу 26 Јуна 1978. г. наш изасланик Јован Ристић закључио је са графом Андрашијом пуномоћником Аустро-Угарске монархије нарочити уговор, који беше обухватио и грађење железнице, трговачки уговор и просецање Бердапа на доњем Дунаву.

Тај уговор између Србије и Аустро-Угарске гласи: СТ

Одобрава се уговор закључен између Србије и АустроУгарске 26 Јуна (8 Јула) ов. год. у Берлину односан на железницу, на трговину и на просецање ердапа и који овако гласи: |