Spomenica dvadesetpetogodišnjice srpskih državnih železnica : od 3. septembra 1884 do 3. septembra 1909. god.

5 цајем аустријског 5. Т. Е. О.-а образовано друштво да веже Базјаш преко Србије железницом за Цариград и (Солун. Због овог питања састали су се и изасланици од стране друштва и Турске империје, али се нису сложили те је ово питање прекинуто без икаквих резултата.

1868, год. за време Књаза Михашла, ово је питање поново покренуто, али је оно те исте године скинуто са дневног реда.

После тога ово се питање гојављује у виду приватне иницијативе у вароши Пожаревцу. Грађани ове вароши, за време првог Намесништва 1571. г. тражили су концесију за грађење гвозденог пута од Пожаревца до Дубравице. Њихова молба са предлогом тадање владе буде упућена Народној Скупштини, која донесе закон: „О 10властици за грађење гвозденог пута од Пожаревца до Дубравице.“ Овај закон буде објављен у „Српским Новинама“ 21. Октобра 1571. год. Потписан је у Крагујевцу од стране тадањих намесника.

(Ова се железница није саградила, јер грађани Пожаревца, кад су видели, да ће их железница много скупље стати, но што су они рачунали, брзо одустану од састава акционарског друштва за грађење железнице.

Године 1873, Министар Грађевина беше наредио да се железничка траса од Београда долином моравском до старе границе код Алексинца поново штудира. Тога ради у „Срп. Новинама“ од те године бр. 206. и 207. објављени су услови за грађење железнице у Србији.

Затим 12. Марта 1875. г, донела је Скупштина овај закон:

Ми МИПАН М. ОБРЕНОВИЋ

по милости Божјој И Вољи народа Књаз Српски (ООдобрили смо и одобравамо решење народне скупштине: „Да се у интересу државном и опште народном има

саградити железница од Београда до Алексинца и даље до границе; |