Spomenica dvadesetpetogodišnjice srpskih državnih železnica : od 3. septembra 1884 do 3. septembra 1909. god.

13 Чл. 7.

Зајам ће се у целој својој номиналној вредности интабулисати на првом месту на железници Београд— Врања.

5)

179.

Влада српска изјављује да ће за гарантију годишње отплате, означене у чл. 4 употребити следеће изворе:

|. Чист приход железнице, од дана кад се иста пусти у обрт; Е

2. Приход од ђумрука;

3. До нужне суме, приход од грађанског данка.

Други део ове конвенције говори у опште о грађењу пруге Београд – Ниш— Врање, о траси, о плановимаи т, Д. а за детаље о тој прузи као и за цене по километру закључена је нарочита конвенција о којој ћемо мало даље говорити.

Трећи део ове конвенције говори о експлоатацији железничкој.

Чл. 48.

Влада српска обвезује се да г. Бонту, преседнику друштва Генералне Уније, или другоме коме друштву, које би он на ту цељ образовао а влада би га примила, повери експлоатацију пруге Београд—-Врање под општим условима, који су ниже означени и који имају служити као основа за коначну погодбу.

Чл. 49. Друштво ће изабрати домицил у Београду.

Чл. 58.

Сви транспорти путника и еспапа имају се вршити сходно законима и уредбама о јавном поретку као и прописима владиним, који се односе на ред возидбе и на опредељење такса.

Чл. 54. Таксе се имају наплаћивати по тарифама које ће влада одређивати.