Spomenica dvadesetpetogodišnjice srpskih državnih železnica : od 3. septembra 1884 do 3. septembra 1909. god.

14 Чл. 56.

Чиновници који стоје у односу с публиком мораће у колико је могуће бшти српске народности или бар г0воршти српски.

Чл, 56,

Са своје стране влада српска обвезује се:

1. Да плати;

а. За два влака дневно у сваком правцу са једном машином, од којих ће један бити за путнике а други мешовит, накнаду од седам хиљада осам стотина динара од километара, која се има полагати месечно. ~

6. За сваки даљи влак са једном машином, који би возио по налогу српске владе, накнаду која ће према брзини, саставу и километричној даљини кретати се између два и по и четири динара од километара.

в. Годишњу накнаду од пет на сто (5',) интереса и два на сто (2) амортизације на целокупну вредност материјала, употребљеног на прузи.

г. Два на сто (25) од нечистог прихода.

2. Да по истеку уговора узме материјал по оцени вештака.

3. Да о своме трошку изврши послове увеличања путева и станица, који би могли постати нужни усљед развитка саобраћаја.

4. Да поправи штете, причињене ванредним узрдцима као елементарним случајевима, поплавама, пожарима, насиљима, ратом итш.д, пошто је друштво обвезано само на нормално одржавање.

Чл. 57

Друштво, желећи да се послужи, колико је то у његовој власти, српским народним персоналом обвезује се да употреба што већи број српских чиновника и да их спреми практично, како би били способни за службу експлоатације. После ове конвенције закључен је један протокол 22 Јануара 1881 г. по коме се одређује грађење железнице по цени од 198.000 дин. од километра без колског материјала. = -— И О ИЕ аи њу ===