Spomenica dvadesetpetogodišnjice srpskih državnih železnica : od 3. septembra 1884 do 3. septembra 1909. god.

21

пок. Миша Марковић, пок. Фрања Винтер, пок. Јован Марковић, Лусер и други. Г. Мих. Крстићу тада инжењеру, било је поверено спремање разних правилника и тарифа.

Пре почетка грађења, пуче глас, да је Бонту пао под стечај и да је српској држави упропастио на двадесет милијуна динара. Овај се глас обистинио и влада пошље у Париз г. Чеду Мијатовића министра финансија да спасава српску државу од штете, коју јој је нанео Бонту. Ну циљ г. Мијатовића није била само да државну касу спасава од штете, већ да се постара, да конвенцију железни„ чку закључену између Унијон-банке, односно Бонтуа и српске државе пренесе на друго друштво, које би саградило нашу железницу. И успео је. Све конвенције и уговоре примио је „Контоар д Есконт“ у Паризу, чији управни одбор састављаху: г. г. Хенч као преседник, а као чланови Берар, барон де Бургоњ, марки де Флер Жибар, Живо, Х. Голдшмит, барон Самуило Хан, Жилијан Клацко, Лавесијер, Моншикур, марки де Пијен, Арнол Рапол, де Жилијан и Огист де Скијен.

По пријему конвенција и уговора, друштво Контоар д' Есконта, грађење железнице преда предузимачу Виталису. Овај дође у Београд и ту организује Дирекцију за грађење | српске железнице. Као директор грађења од стране дру-

штва био је наименован г. Амиљо. Дирекција друшта за грађење била је смештена у здању где се сада налази управа државних монопола.

На ономе месту, иза фабрике монопола дувана, где је сада прелаз за стругару Сиротановића, у Београду у Априлу 1881 године беше на свечан начин ударен камен темељац прве српске државне железнице. Камен темељац ударио је поч. Краљ Милан уз многобројно сакупљени свет. Предајући му чекић окован сребром, тадањи министар председник пок. Пироћанац одржао је Књазу Милану и сакупљетом народу прикладан говор о значају железнице по политички, економски, трговински и индустријски развитак паше Отаџбине.

Од тога места беше направљен један мали колосек до оног брда иза пиваре Вајфертове, одакле је ношена земља за насипање баре Венеције и грађење железничког