Spomenica dvadesetpetogodišnjice srpskih državnih železnica : od 3. septembra 1884 do 3. septembra 1909. god.

22

колосека главне пруге. Овим колосеком саобраћала је мала локомотива предузимача Сореа са материјалним возовима. Та локомотива беше прва која је стала на српско земљиште.

Грађење пруге Београд—Ниш трајало је три године.

Пре свршених радова на прузи Београд—Ниш а на основи опште конвенције чл. 59. и 60 друштво за грађење, пристало је да до закључења уговора о експлоатацији, организује Дирекцију за експлоатацију наших железница. На основи овог пристанка имало би се изабрати и особље за експлоатацију.

Још у.почетку грађења пруге Београд— Ниш, у Бе ограду беше установљена државна железничко-трговачка школа под управом директора Вишека. У ту школу почели су се уписивати младићи који су желели бити трговци или железнички чиновници. Као нова установа, није могла стећи ону репутацију коју такве установе брзо стичу на страни, а то с тога, што се код нас беше изгубила вера у довршење железнице. С тога видимо да су се у ту школу уписали већином младићи сиромашног стања. Међутим када се увидело, да младићи ове школе у својим наукама показаше неочекиване резултате, Министарство Грађевина на предлог управе ове железничке школе реши, да се ради бољег и свестранијег образовања у железничкој струци, бољи ученици пошљу на аустро-угарске железнице, где ће поред теорије добивене у школи, железничку службу и у пракси изучити. И један већи број ученика железничке школе буде послат о државном трошку на аустријске државне железнице и рас поређен по разним станицама а нарочито у Чешкој. Тамо су се бавили годину дана, а по томе, у споразуму са већ склопљеним друштвом за експлоатацију наше железнице, ове питомце прими француско друштво и пошље у Белгију на разне станице где ће изучити експлоатацију белгијских железница. Ну поред оних државних питомаца, које је Министарство Грађевина теслимило француском друштву за експлоатацију, од стране друштва послато је још неколико питомаца у Белгију и неколико у Италију.

Државни и друштвени литомци у Белгији били су ови: Евжен Дероко, Коста Вељковић, Никола Јовановић, Крста Балић, Алекса К. Стефановић, Никола Нушић, Ан-