Spomenica dvadesetpetogodišnjice srpskih državnih železnica : od 3. septembra 1884 do 3. septembra 1909. god.

35

Ови декрети су у чиновника Срба изазвали велико незадовољство, те с тога се између њих појави известан покрет противу друштва за експлоатацију. Ну томе покрету не беху се придружили баш сви чиновници српске народности, те с тога се он није могао ни остварити. На чело тога покрета био се ставио т Стеван Магазиновић тадањи шеф саобраћаја са још неколико другова белгијанаца пи Срба чиновника. Због тога је Магазиновић тада п смењен,а на његово место буде постављен Валдер швајпарац. Овај покрет Срба чиновника беше изазвао код друштва за експлоатацију јако огорчење, те с тога оно стаде гонити све.оне чиновнике српске народности, који се беху ма и најслабије наредбама друштва одупирали.

Већ на крају прве године експлоатације, наша је железница имала да издржи највећу тежину послова и службе, а њено младо особље имало је да покаже своју издржљивост, своју вољу и пожртвовање у служби Отаџбине као и своје знање у железничкој служби. То је био рат између Србије и Бугарске. Од 19 до 30 Септембраиод 16 Новембра, до 4 Децембра 1885. г. беше обустављен јавни саобраћај возова, а пруга Београд — Ниш

беше стављена под команду Министра Војног да послужи

мобилизацији и ратним циљевима.

Огрешио бих се о своју дужност ако не би овде на овом месту, на дан двадесетпетогодишњице експлоатације наших железница, споменуо, да у свету нема примера да је једна млада устапова —- као што је била тада наша железница —- боље и успешније послужила својој земљи, него што је то учинила наша железница са целокупним њеним младим особљем. Нарочиту похвалу тада су добили сви шефови станица, не само преко наше штампе но и страна штампа говорила је са чуђењем и великом хвалом о издржљивости, пожртвовању и примерном реду у вршењу железничке службе на нашој железници,

Од 5 Децембра 1885, г. а по свршеном рату, пруга

је била пуштена опет у јавни саобраћај.

Да не би овде редом улазио у појединости, како је текла експлоатација за време француског друштва па до =1 Маја 1889. г. када је иста прешла у руке државне