Spomenica dvadesetpetogodišnjice srpskih državnih železnica : od 3. septembra 1884 do 3. septembra 1909. god.

40

Што је пак држава морала узети експлоатацију од

француског друштва доста је припомогло и јавно мњење,

које је тада немилосрдно нападало на рад друштва француског. Када је државна управа узела експлоатацију у своје руке затекла је овакво стање особља у Дирекцији :

У Контроли и саобраћају 20 чиновника странаца и 13 чиновника Срба; А

У Централи и секретаријату 6 чиновника странаца и 2 чиновника Србина;

У машинском одељењу 5 чиновника странаца и 2 чиновника Србина;

У књиговодству 5 чиновника странаца и 1 чиновник српске народности;

У одељењу за одржавање 5 чиновника странаца и 2 чиновника српске народности;

У економату 4 чиновника странца.

Свега 45 чиновника странаца и 19 чиновника српске народности.

На чиновнике српске народности, у Дирекцији друштва трошило се годишње 26.000 динара, а на чиновнике стране народности трошило се 798.700 дин. годишње. На сваког чиновника српске народности просечно је издавано 7.600 дин. годишње, а на сваког чиновника стране народности просечно је издавано 4307 дин. годишње.

__ Државна управа затекла је код француског друштва следеће железничке пруге готове; · Пругу Београд— савски мост, дужина 2.1 Кт.

Пругу Београд— Ниш, дужина 243.5 Кт;

Пругу Ниш“ бугар. граница, дужина 93.4 Кт.

Пругу Ниш = Ристовац — турска граница, дужина ПА 2 ИЕ

Пругу В. Плана— Смедерево дужина 41.

Пругу Лапово— Крагујевац дужина 29.:

Свега стварне дужине 532.3 километра

За време француске управе на железницама било је свега 21 станица.

Од Дирекције француског друштва на дан 2! Маја 1589. г. државна управа примила је возног материјала:

оде; а [

| 5