Spomenica dvadesetpetogodišnjice srpskih državnih železnica : od 3. septembra 1884 do 3. septembra 1909. god.

Локомотива великих и малих, комада 27 Путничких вагона 127. Затворених за робу вагона 230) За свиње вагона 58. Отворених вагона разне серије 921.

Свега локомошива 27 комада Свега вагона путничких 127 комада Свега вагона за робу 702 комада.

Француско друштво за експлоатацију, последње године своје управе показало је од свих железница 2.455.000 динара прихода.

(Одмах после неколико дана, после 21. Маја 1889. г. када је државна управа узела железничку експлоатацију у своје руке, послови на нашим железницама ишли су својим редовним током. Од оног дана државне управе, па до данас, десиле су се у Дирекцији државних железница многе промене, које не могу да уђу у ову Споменицу, јер би се 0 њима морало детаљније говорити и кад би то било, онда ова књижица не би била „Споменица“ већ историја наших железница. а писац ових редова није себи то ставио у задатак) те за то ће овде споменути само важније догађаје, које на данашњи дан треба споменути. ;

Најважнији догађај који се десио на нашим железницама у периоду државне управе, то је доношење „Закона о уређењу Дирекције државних железница“ 31. Марта 1892. г. под управом намесника и владом г. НиколеП. Пашића, када Министар Грађевина беше г. Пера Велимировић. Директор државних железница беше + Димитрије Стојановић, а референт у Народној Скупштини г. Миливој Јосимовић нар. посланик.

Доцније је у току државног управљања у Дирекцији државних железница образована управа за грађење нових жеЛезница, на чело које данас стоји г. Виљем Бадер управник за грађење, под чијом је управом довршена пруга За-

брежје—Ваљево и Сталаћ — Крушевац, а у Раду су пруге.

Крушевац – Ужице, Параћин — Зајечар —Прахово, и Аранђе· ловац— Лајковац. Све ове пруге у изгледу је да ће бити готове до пролећа 1911 године,