Spomenica o hercegovačkom ustanku 1875. godine

33

као и ви жељом и одушевљењем, да једном већ поведемо крваво коло за ослобођење нашега народа. Ви сте трпјели муке од Турака, бољеле су вас, ма и мене два пута више: што сам њих и ја ocjeha(o), и што вам ни ја нијесам мога(о) помоћи. Вама-је неколико вазда лакше било него мене. Ви располажете животом својим и од њега сте капци, а ја сам Богу и народу одговоран за сваки живот ваш и за судбину народа нашега, изложим ли га неизвјесним опасностима борбе. И кавгу је лако заметнути, али јемука џевап дати кавзи. Русија ни брањаше ратити, а ви сви знате, да без њене помоћи нијесмо путници ниђе. Чија ти пуна рука и оштра сабља ваља, томе и добре савјете примај у злато и силу. Али сад, кад су Турци својим недјелима пред цијелим свијетом. засвједочили, да су они изазивачи устанка, да је народ приморан на очајно дјело самоодбране, а ја се искрено трудио, да ве склоним миру по жељи Русије и сила, сада не дугујем никоме, но једино нашој давно заслуженој слободи. И ево, браћо, сада знадите, да сам од овога часа готов свом снагом потпомагати ваш устанак. А не узима ли устанак успјеха, ја hy у рат уљећи с Турском за слободу Херцеговине. Борба he бити дуга и тешка, али не треба клонути духом ни у најтежим урама и неуспјесима, без чега не може бити. Hehe Херцеговци са Црногорцима остати усамљени. И Србија ће развити барјак, а дође ли до муке, неће ни Русија пуштити српски народ, ка(о) ни до сада. Ако Бог да и срећа јуначка, слободне he бити српске земље и народ српски засјаће у слави старој. Нека је слога и љубав међу вама, јер у томе је јакост и вама и цијеле војске. Сви не могу бити једнаци, неко he одвојити јунаштвом. Нека то не изазива ненавист, но нека то буде свијема заједничка част и тековина. Треба трпјети, било у помањкању тајина или џебане. Да су Црногорци изобиловали, не би били јунаци, који су. Кад огладне, они притегну пас око себе, кад им џебана мањка, пошљедњи фишек чувају, кад he на сигурно душмана погодити.

НЕВЕСИЊСКА СПОМЕНИЦА 3