Spomenica o hercegovačkom ustanku 1875. godine

34

Не треба се подавати више никаквијем обећањилlа са стране, јер сте тај пут више прошли. Малаксавање и малодушност наступа, тек се почне разгађати. Будите вазда оклопљени данашњим прегнућем и одушевљењем, па никада нећете клонути, а ко истраје тога и мегдан је.“ По свршетку скупштине разиђу се главари у своја племена, а као доказ одсудне борбе кнез им даде неколико најбиранијих перјаника, који пођу с њима у Херцеговину. Иза овога распламти се устанак свом жестином тако, да се забринула и Европа н Турска. Порта на савјет великих сила пошаље у Невесиње комисију под водством Асан-паше, да испита узроке устанка и запита народ што хоће и што тражи. Знајући за уплив кнежев на народ у Херцеговини, силе и Порта обрате се њему, да упливише да се устанак заустави. „Кнез се одазва тој жељи и пошаље у Невесиње Пека Павловића, као старога четобашу по Херцеговини, који Херцеговину и Херцеговце најбоље познаваше. Пеко је имао двоструку наредбу кнежеву: „да јавно пред комесарима и с њимазаједно дјејствује на побуњени народ, да се умирн и покори цару с повјерењем, да he цар њихово стање поправити и уважити њихове праведне жеље. А тек се преговори између комисије и народа прекину, што је унапријед већ било ријешено и извјесно, да предузме уређење устанка. 11 Устаници су тражили, да нн једна кућа не плаћа више од дуката и да нема никаквих других давања, да нема кулучења, да има свој меџлис према становништву и т. д. Комиснја је обећавала, да he влада уважити све ове захтјеве, но потврда затраја, а у то дође Дервиш-паша у Мостар, а друга војска стиже у Клек. Народ је видио, да влада хоће само да добије времена, да прикупи војску, уз то Реџепашићи скоче и истјерају комесаре из Невесиња и преговори се прекинз, Beh сјутра дан домаћи Турци, уз помоћ низама, ударе на Трусину, Ргуду и Студени Поток, а плански и билећски Турци на Дабар. Усташе дочекају свуда Турке и сузбију их. Овим