Spomenica o hercegovačkom ustanku 1875. godine

37

нога комесара, да испита жалбе усташа. За комесара одређен је предсједник државног савјета Сервер-паша, који 16. августа крене за Херцеговину. Књаз Никола био је о свем овом обавијештен, тим више, што је дипломација, знајући његов уплив у Херцеговини, полагала много на њега и очекивала, да he својим савјетима помоћи, да код усташа успију силе и Порта. Књаз Никола свима главарима усташким дао је једнака упуства: „да се с турским комесаром не упуштају ни у какве преговоре, а ак’о би с турским комесаром били и јевропски конзули, да траже јемство велесила, да ће се извршити њихови захтјеви, који би обухватили слободу и самоуправу народну“, Комисија није урадила ништа, а ни царски ферман о реформама од 31. октобра није дао никакве резултате, и Порта се обраћа књазу Николи за посредовање, обећавајући му регулисање rpaница. Књаз, да не би дао доказа, да жели устанак и рат по сваки начин, обећао је, да he употријебити свој уплив да се Херцеговци смире, а у исто вријеме поручио је херцеговачким главарима, да се не упуштају ни у какве преговоре с Турском и да се особито сад чувају сваког искушења од стране Турске, која жели само да их разоружа. У новембру Порта ради самостално. Надајући се, да Игњатије, митрополит херцеговачки и Антим, митрополит босански, имају велики уплив на народ, нареди им да пишу посланице на народ да се умири. Посланице разаслао је по Херцеговини Мостарац Мијат Радовић, а у исто вријеме послали су Мостарци књазу ово писмо: „Правац и политика највише власти у Мостару, коју врше Сервер-паша и Рауфпаша, тај је, да митом и поткупима пошто пото поврате усташе на њихова сједишта, обећавајући им кућу и кућиште и све, што само усташи пожеле. Између многих и многих средстава најновије је средство, и то важно, изаслати два комесара, једнога Христијанина и једнога Турчина с једнакијем правима, давши им у помоћ сваком по 15 момака